Autor: Hana Kazazović
Upravo završih sa čitanjem knjige “Jugoslavija, moja domovina” Gorana Vojnovića i osvrt na blogu pišem najviše zbog čitalaca bloga za koje znam da im znače moje preporuke knjiga domaćih autora. A Goran jeste domaći, iz Slovenije, i knjiga je o nama. U njoj ima i Hrvatske i Slovenije i Bosne i Hercegovine i Srbije. U njoj se spominje čak i hotel Behar u Goraždu u kojem sam bila ljetos i vodila razgovore za BH ljude, pa mi se činilo da sam tako nekako povezana sa Vladanom, junakom knjige.
Ako ste čitali Goranovu prošlu knjigu “Čefurji raus”, onda vam je njegov stil poznat. Meni se svidjela i ona i zbog toga sam se obradovala kad sam u biblioteci ugledala ovaj naslov. Da, biblioteka, moje omiljeno mjesto u gradu i dodatni poticaj čitanju :)
Neću vam prepričavati radnju ove knjige jer sažetak piše na koricama dole i sasvim je dovoljan. U kratkom osvrtu na Instagramu sam napisala “Goran stvarno odlično piše i potakne te da misliš o napisanom i da sam tražiš odgovore za sebe”. I to je nekako sva suština ove knjige koju sam počela sinoć i sreća pa je vikend, evo ostavila maloprije. Prosto je takva – uronite u nju i ne pušta vas do kraja jer se saživite sa Vladanovim borbama i previranjima i želite biti tu uz njega do samog kraja. A koliko je njemu potrebno prisustvo i podrška svakog čitaoca možda najbolje govori pasus koji takođe možete pročitati u nastavku. Slikala sam ga cijelog jer mi je lakše nego prepisati ga.
U svakom slučaju, preporuka od srca. Ako budete u prilici nemojte propustiti da pročitate ovu knjigu.
