Jutarnje stranice – najkorisniji ritual koji sam uvela u svoj život

Autor: Hana Kazazović

Negdje sam pročitala da su prva dva sata nakon buđenja presudna za to kako ćemo provesti dan koji je pred nama. Od tada se trudim da baš njima posvetim svoju punu pažnju i da imam ritual koji će me na najbolji način spremiti za sve što me čeka.

Prije desetak godina sam ujutro pila kafu i palila cigaretu. Kasnije sam otvarala telefon i iščitavala društvene mreže. Napredak je bio uvesti vježbanje čim ustanem, a u najboljim danima sam izlazila odmah iz kuće u jutarnju šetnju.

Početkom decembra sam na blogu kod Ingrid pročitala tekst Tko piše jutarnje stranice, mora da je lud i od tada svoja jutra počinjem pisanjem „jutarnjih stranica“. Nakon skoro tri mjeseca pisanja vam mogu reći da je to jedna od najkorisnijih navika koje sam uvela u svoj život.

O čemu se radi, odnosno šta je poenta jutarnjih stranica?

Mozak je nakon buđenja svjež i odmoran, spreman da upija nove informacije i rješava probleme. Poenta jutarnjih stranica je da ga usmjerimo ka tome, odnosno da mu damo priliku da se tako odmoran bavi onim što nam je najvažnije. To je u suštini sve ono što nam se tako „svježima“ vrti po glavi, sve ono što nas muči, pritišće, sve ono o čemu razmišljamo stalno ili što nas nervira.

Pisanje ‘jutarnjih stranica’ je način da sve te misli izbacimo iz sebe tako što ćemo ih zapisati.

Ustaneš, naspeš sebi ono što inače piješ ujutro (to je kod mene već više od godinu dana pola litra tople vode), uzmeš rokovnik i olovku i kreneš sa pisanjem.

Šta pišeš u jutarnjim stranicama?

Sve što ti padne na pamet. Sve o čemu razmišljaš. Sve ono što te muči. To je iskreni razgovor sa samim sobom.

Svađaš se, pitaš se, daješ odgovore, razmišljaš, planiraš… I pišeš tako 3 stranice, bez ispravljanja grešaka, bez kontrole pravopisa, samo onako kako ti samo od sebe pada na pamet.

Nakon što ispišeš svoje 3 stranice ideš dalje raditi šta već inače radiš ujutro.

Ingrid je počela sa pisanjem ovih stranica nakon čitanja knjige ‘The Artist Way’ autorice Julie Cameron. Naravno da sam kao pravi štreber odmah našla i pročitala knjigu. Knjiga je pisana kao kurs za buđenje kreativnosti. Traje 12 sedmica i u njemu ima dosta korisnih savjeta, ali osnovna stvar su ‘jutarnje stranice’.

Julia u knjizi navodi primjere ljudi koji su na taj način probudili svoju kreativnost. Čak i oni ljudi koji su bili sigurni u to da nisu kreativni su unijeli određene promjene u svoj život.

Kakav efekat ja imam od pisanja jutarnjih stranica?

Ono što sam primijetila jeste da mi ovaj ritual pozitivno utiče na samopouzdanje. Vrlo često istresem iz sebe na papir sve svoj dileme, sumnje, muke i probleme. Nakon što ih tako zapišem i okrenem list, kao da me manje muče. Ne znam objasniti zašto je tako, ali vjerovatno ima nešto u procesu pisanja i analiziranja dok pišeš. To je razgovor sa samim sobom, onako kako često nemamo običaj razgovarati, a zaista je potrebno. To su najvažniji razgovori, odnosno niko od nas nema važnijeg sagovornika u životu.

Meni je to čak određena vrsta meditacije u kojoj se posvetim sebi i svojim mislima, možda jedino potpuno i iskreno u cijelom danu. Valjda zbog toga dobijam i bolji uvid u razmišljanja i stavove, strahove i želje, a sve to posredno dovodi do rasta samopouzdanja kojeg spomenuh.

Sve ono što ispišem ja nikad više ne čitam. U knjizi je savjet da se može pročitati nakon 3-4 sedmice. Međutim, da vam iskreno kažem, mislim da mi to uopšte ne bi bilo zanimljivo.

Kada sam ljudima oko sebe počela spominjati ovaj ritual otkrila sam još nekoliko njih koji to rade već dugo i uživaju u tome. U suštini, ovo je jedna od stvari koje su zaista jednostavne za probati, a efekti mogu biti veoma korisni i pozitivni.

Probajte. I obavezno to radite pišući rukom, a ne tastaturom. Mozak ima posebnu vezu sa takvim načinom pisanja.


17 comments

  1. Praktikujem isto, već pola godine :). Prvo sam skontala da mi najviše prija da ujutru ugrabim nekih sat dva, onako samo za sebe i svoja razmišljanja. Pošto sam tip koji funkcioniše “sa olovkom u ruci”, ubrzo su se ta razmišljanja uz ispijanje jutarnje kafe pretvorila u piskaranje uz kafu :D. I jako mi prija. Ne samo da razbistrim misli, osmislim, isplaniram, snimim dan iz neke opuštenije dimenzije, već mi pomaže i u organizaciji bloga a čini mi se i da mi se inspiracija nekako uredovnila. Kao da sam konačno uspela da se disciplinujem :) Polako, ali sigurno.

  2. pa sad…moram ovako poceti pisanje, to uvek cinim kada ne znam kako da zapocnem pisati, kada mi ponestaju reci, ili pobegnem misao. mozda i kada nemam temu, sve mislim, hajde da krenem sa banalnim stavrima, sa nekom jednostavnom recenicom koja ce me odvesti ne znano kuda.
    nekada davno,pravio sam planove. neka vrsta dnevnih obaveza.
    na primer,ustajanje u 8 i prva soljica kafe uz cigaretu, uzimanje pera u ruke i pisanje, ovo, pre pojave kompjutera. i tako ja, krenem sa pisanjem, srknem kafu, napisem recenicu. i tako, svaki dan. zapravo, pisao sam 7 dana, kasnije, kada sam se vratio da procitam ono sto sam napisao, bio sam, blago receno, nezadovoljan. jednostavno, kao da to nisu bile moje reci, kao da ih necija druga ruka pisala itd, da ne duzim pricu, shvatio sam davno da je pisanje kreativnost i da ne zavisi od plana, raspolozenja, volje ili cak i zelje za pisanjem. jer, poznata je stavr i preterana zelja da se danas napise makar i dve starne moze ubiti svaku kreativnost u vama.
    sve je to stvar trenutka, okolnosti i drugih stvari, koje na ovaj ili onaj nacin uticu na vas.
    desavalo mi se ponekad, naravno, samo ponekad, da bas kao i hana napisem teskt koji ce mi se jako dopasti. hana je upravo to i uradila.
    uzgred, setih se juce ili prekjuce, gledajuci jednog profesora sa sarajavskog univerziteta, da bi hana mogla nesto o tome napisti, ali znam da pisci nikads ne pisu na zadatu temu.

  3. Pisanje bilo koje vrste, pogotovo za nas sa skribomanskim tendencijama :D ima i psihoterapijsko i mentalno higijensko dejstvo :)
    Hvala ti što si me ovim lepim, Hana style tekstom (da citiram Dragana Varagića) podsetila da počnem sa tim.

  4. Hvala ti za ovaj koristan tekst i savet. Volela bih da pokušam, tim pre što već imam sveskj u koju pišem izjave zahvalnosti, afirmacije i želje. No, moraću da se nekako organizujem, jer radim i izlazim jako rano iz kuće.Bar mogu dosta učiti. Hvala.

  5. Joj i ja sam prije nekih mjesec-dva vidjela “jutarnje” kod Ingrid i čini mi se fantastičnom idejom – koju nikako realizirati. Imam curicu od 3 godine koja me zaskoči čim otvorim oči, kad pokušam ustati ranije, ustane i ona, nevjerojatno, a nakon toga posao, pa nikako. :/
    Odličan post, poticajan, pokušat ću, sigurno. Pokušavam :)

  6. Skoro sam negde pročitala da je mozak ujutru najproduktivniji i da bi tada trebalo da se odmah posvetimo poslu, uradimo važne stvari, tada najbolje razmišljamo. Nije mi palo na pamet da jedan od tih važnih poslova može biti okretanje sebi i svojim mislima. A šta može biti važnije od toga? :)
    Uz malo dete koje ustaje sa mnom, pri čemu se ludim tempom spremamo za vrtić i posao, ne znam gde bih uglavila ovaj zanimljiv ritual, a priznajem, baš želim da probam.

  7. Za mene je pisanje dnevnika jednako prisustvu u svom zivotu. Svaki put kad uzmem da zapisem nesto, prvo zavirim u prethodni zapis. I uvijek mi se cini da je vrijeme izmedju proslog i danasnjeg pisanja nestalo nezapisano, nesacuvano. Naravno da je ovo iluzija, proslo je i ono koje smo “opisali”, ali mislim da je upravo kljuc u tom pisanju. Jer se ono desava – sada. Kad pisemo, fokusirani smo na SEBE i na SADA, a to i jesu dvije stvari koje cine zivot. Mnogo mi se svidja ova ideja o jutarnjem pisanju. Bas cu probati…a i knjigu cu potraziti, zvuci interesantno.
    Kako vidim, moracu ustajati ranije… Citala sam skoro o dnevnoj rutini jedne mnogo uspjesne zene. Nabrojala je prvih nekoliko stvari koje uradi ujutro, za koje po mojoj procjeni treba bar jedno sat vremene. A onda, kaze, ako je raspolozena, prati neki jutarnji cas aerobika koji se emituje na televiziji u 6 ujutro! Ocigledno je, uspjesni ljudi ustaju mnogo rano… :-)
    Hvala Hana za ideju.

    1. Baš tako – fokusirani smo na sebe i sada, to je vjerovatno razlog zbog čega toliko pomaže.

      Ustajanje ujutro rano meni prija jer sam inače jutarnji tip. Evo sam opet u ritmu ustajanja u 5 ujutro i skroz mi je ok :)) Probajte svakako, mozak posebno radi ujutro, kad je odmoran :)

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

X