Kakvi ste sa odustajanjem? Od poslova koji vam ne prijaju, započetih projekata, ili pak jednostavno od započetih filmova i knjiga?
Razmišljam o tome od kako sam poslušala dva podcasta – “Fusnotu” sa Tamarom Kostić i “Božanstvenu komediju” sa Milanom Maglovim. U oba su se dotakli baš teme odustajanja i toga koliko smo mi naučeni da stvari guramo do kraja i koliko nam u stvari teško pada bilo šta ostaviti nedovršeno, makar to bila jedina ispravna odluka.
Jer postoje poslovi i započeti projekti koji prosto ne vode nikud. Ili ih nismo dobro promislili i osmislili, ili se situacija promijenila i ne lože nas više kao u početku ili se prosto stanje na tržištu izmijenilo i ne ide. Spas je kad to shvatimo i kad donesemo odluku da presiječemo i odustanemo.
Ovo govorim i iz iskustva. Jer mi je trebalo puno vremena, puno više nego što je bilo dobro i zdravo za mene, da donesem odluku da odustanem od svoje radnje sa suvenirima i poklonima. A trebalo mi je puno vremena jer prosto teško odustajem od bilo čega. Treba baš ono čaša da se prelije i da se neko vrijeme prelijeva da ja skontam da ipak tu ne mogu ništa učiniti, da ne mogu sve vratiti na onu prvobitnu zamisao i poziciju i da je prosto najbolje odustati.
Tako smo valjda vaspitani, ako ne svi onda većina. Od onog da moraš pojesti sve u tanjiru, do toga da završiš započeto, ma o čemu da se radi. A nekad su prosto gladne oči pa naspeš više nego što možeš pojesti ili počneš nešto što ti se čini dobra ideja, a na kraju skontaš da si pogrešno procijenila.
Takve stvari nisu za odbaciti i vrijedne su kao iskustva. Iz njih učimo i upoznajemo sebe, pa sljedeći put možda bolje procijenimo i donesemo drugačiju odluku.
I zato nemojte da vas je strah odustajanja. Za početak vježbajte na knjigama koje vas ne “zakače” na prvih 50 stranica. Ili na serijama koje vas nerviraju od prve epizode. A svakako preporučujem da poslušate i šta je ovo četvoro pametnih ljudi pričalo na tu temu.
