Juče sam ušla na Facebook s telefona, što inače ne radim često. I iznenadila se kad sam vidjela neke ljude i njihove objave. Jer, ne vidim ih uopšte kad ulazim na računaru, a to je u 99% slučajeva.
I iznerviralo me to. Jer neke ljude odaberem da pratim jer me zanima šta pišu, a onda algoritam po instrukciji nekog inženjera u saradnji sa psihologom odabere da mi prikazuje reklame i hrpu nekih gluposti, a ne ono što mene zanima – što sam odabrala.
Pamtim dobro kad je uvedena promjena i na Google-u – čitala sam o njoj i u startu mi se nije dopala. Već sam tad znala da mi se neće svidjeti opcija da mi se prikazuju rezultati pretrage u zavisnosti od onog što klikam i što algoritam procijeni da su moja interesovanja. Znala sam da će nas to zatvoriti u svoje “mjehure”, informacione – jer svako od nas dobija sad ono što tamo neko procijeni da mu treba.
A nema šanse da me neki ćato u Facebooku ili Googleu procijeni dobro. I nema šanse da mi misli dobro – to isto znam. Jer njih vode neki drugi ciljevi koji se mjere na berzama.
I to je ono što me nervira i što će (ili već jeste?) uništiti svijet. Jer su među najmoćnijim ljudima na svijetu danas ovi koji regulišu društvene mreže. Oni modifikuju koje se informacije prikazuju, oni utiču na to šta će ljudi vidjeti, oni guraju “zapaljive” sadržaje i tako mrvu po mrvu mijenjaju svijet. Ne na bolje. Jer, da budemo iskreni i složićete sa sa mnom – niko od njih nije neka moralna vertikala.
I ovu objavu sigurno neće vidjeti puno ljudi jer da – ugušiće joj vidljivost zato što im sadržaj ne odgovara. Zato ja sve više biram newslettere i komunikaciju u mailu. Koji je isto, da, dio tih korporacija, ali malo je ipak teško sa svima komunicirati uživo.
I da, ako neko želi da se pribilježi na moj newsletter, tu je link – https://cyberbosanka.me/newsletter/
