Postoje neki ljudi koje cijenim jako i čitam i slušam sve što napišu ili izgovore, ako mi je dostupno. Na taj način širim svoje vidike i znanja, što smatram baš važnim. A posebno mi bude drago kad se prepoznam u nečemu i pomislim “Ovako isto i ja mislim”.
Jedna od tih osoba je Lazar Džamić za kojeg ću reći da je prije svega pisac, a bio je i novinar i konsultant za marketing, te radio i u Google u Londonu. Tamo (u Londonu, ne Google-u) je proveo 18 godina, pa je onda ponovo došao u Beograd na nekoliko godina, pa je sad ponovo tamo. Pisala sam o njegovoj knjizi “Čaj od šljiva” ovdje. A sad sam pročitala “Puteve oko znakova” i moram sa vama podijeliti utiske ponovo.
Prije nego što to uradim, moram vam ispričati i ovo. Kad sam dobila Džamićeve knjige od Ćose na poklon, stavila sam ih na svoju policu, dok ne dođu na red za čitanje. I gledam par dana nakon toga i skontam da mi jako liče dva naslova koja stoje jedan uz drugi – njegova “Putevi oko znakova” i Andrićeva “Znakovi pored puta”, jedna od meni najdražih knjiga koju držim na polici da mi uvijek bude pri ruci. I onda saznam da zaista ima veze, jer je Lazar naslov svojoj knjizi dao inspirisan ovom Andrićevom. Nesvjesno se kod mene našla tu, a uopšte nije slučajno :)
Uglavnom, ova knjiga je miks. Prvo – u njoj su kolumne koje je Lazar Džamić pisao za Vreme. Zaista sam uživala u njima i jednu vam posebno moram preporučiti jer nisam do sad našla da neko balkanske političare opiše ovako kao on. Svako slovo potpisujem, sa svim se slažem i baš su takvi kako je rekao. Jedan pasus evo da vam dočaram o čemu govorim:
“Ne vole oni Evropu jer skoro svako može da kupi audi ili njegov pandan, u skoro svakoj boji, od plate – i to tamo ne znači ništa. Niko te ne poštuje više u saobraćaju, niko te se ne boji, nema upisanog mračnog značenja statusa i moći u toj robnoj marki, samo jednoj od mnogih koja ljude nosi od A do B…”
Kolumna “Evropa, prst u oku”, Lazar Džamić, Vreme broj 1481.
Link na cijelu kolumnu je ovdje, pa svakako preporučujem da i to pogledate.
U njoj je svojevrstan nastavak knjige “Čaj od šljiva”, što znam da će mnoge obradovati. Mene jeste. U njoj su eseji na različite teme, a mene je posebno iznenadilo nepostojanje lične karte u Engleskoj i činjenica da te policija tamo ne zaustavlja bez baš jakog razloga. Odnosno da za tolike godine na primjer Lazara nijednom nisu zaustavili ni u prometu. Tačno vidim da bi ovi naši doživjeli blokadu mozga da im to neko tako organizuje :)
U knjizi su i različiti eseji koje je pisao u nekim medijima, te intervjui za različite portale i novine u kojima se dosta toga pametnog može pročitati. Ono što se meni najviše dopalo je detaljno objašnjenje o 6 pismenosti koje su nam neophodne za novo doba. A takođe i rješenje za grad Smederevo i okretanje turizmu je genijalno. Znam da bi mnogi naši gradovi mogli naći bolja rješenja za svoju budućnost, samo kad bi gledali kreativnije i uz malo mašte. Ali to ovdje uglavnom nećemo dočekati.
Odličan je i serijal “Brend Evropa”, o tome šta bi sve Evropa trebala napraviti da bi se bolje brendirala. Ni to mislim nećemo doživjeti, a odlični su prijedlozi.
U svakom slučaju, ovo je knjiga koja će vam dati puno tema za razmišljanje i koja će vam pomoći da neke stvari sagledate iz drugog ugla. A meni je to vrhunska vrijednost i uvijek dobar razlog za čitanje bilo čega.
Još jedan citat koji sam podvukla u knjizi:
“Nisu političari ti koje prizivamo kada, strastveno, branimo svoje mesto na ovoj maleckoj planeti, da smo zaslužili da postojimo, da smo zaslužili da nas primete, da nam se čak, zašto da ne, i dive. Prizivamo pesnike, pisce, umetnike i naučnike. Kultura nam je poslednja odbrana pred svetom i pred istorijom. Kultura je jedino što dokazuje da smo postojali na bilo kakav smislen način. Ne samo kao kolona mrava.”
Kolumna “Mravi i filozofi”, Lazar Džamić, Vreme br 1509
