Znam da je ugodnije i lakše vladati isprepadanom masom ljudi. Isto tako znam da ljudi više kupuju kad su nervozni i preplašeni i kad im nešto ne štima u životu. Dakle, znam razloge zašto se to radi – zašto nas prepadaju sa svih strana. Ne otvaram portale već mjesecima jer oni od najbanalnije vremenske prognoze naprave scenario za horor film. Nisu više vrućine ljeti, nego ćemo pokrepati od vreline, sve će nam se sasušiti i nećemo imati šta da jedemo. Nije više zima u januaru, nego minusi zbog kojih nećemo moći mrdnuti nigdje, sve će stati i opet vjerovatno nećemo imati šta da jedemo.

Da ne govorim o nekim ozbiljnijim stvarima, realnim problemima poput pandemije, ekonomske krize, situacije gdje ljudi koji nas vode to ne bi znali kvalitetno raditi ni u idealnim uslovima, a kamoli u nekim krizama. Realno, stanje je daleko od idealnog svuda, ali tome svemu ne pomažu mediji i svi redom koji koriste metode zastrašivanja.

Kažem, znam zašto to rade, ali ne želim da ih čujem, ne pomažu mi u životu nikako i zato ne otvaram vijesti niti bilo šta slično. Ponešto do mene dođe na društvenim mrežama, ali to nekako podnosim i funkcionišem.

Jer, život je težak i izazovan oduvijek. Ljudi su prolazili kroz ratove, prirodne nepogode i katastrofe, zemljotrese, poplave i ratove. I opstajali, preživljavali kako su znali i umjeli. Uvijek je nekom bilo teško, a neko se snalazio bolje. Uvijek je neko imao manje, a neko više sreće. Ali evo ne znam za slučaj, a vi me ispravite ako griješim, da je neko bolje prošao zato što je bio isprepadan od strane bilo koga, pa se onda bolje pripremio za neki belaj koji je stigao.

I neću da živim u strahu. Nije samo da ne želim, nego prosto ne mogu. Znam da mazlumima na vlasti više odgovaraju isprepadani ljudi koji se boje za opstanak, nego oni koji misle svojom glavom i u tim njihovim pričama u stvari vide samo ono što jeste suština – njihova želja za vlašću. Znam da medijima više odgovaraju oni koji će u strahu klikati na vijesti, jer svaki klik je njima markica više. I zato odbijam da budem dio toga – ne čitam, ne gledam, ignorišem i na miru se snalazim onako kako mogu. A šta god da se desi, takvu istoriju imamo da, nažalost, svako od nas maltene može reći “Ma, preživio/la sam to, mogu vala i ovo što će možda biti”. 

Ako moje pisanje na na bilo koji način obogaćuje vaš život i želite podržati moj rad, možete to učiniti na tri načina.
Prvi je kupovinom e-knjige “Na putu prema sebi”. To je zbirka odabranih tekstova sa bloga, pisanih uglavnom do 2018. Kupiti je možete na linku ovdje – https://cyberbosanka.gumroad.com/ Uvod u knjigu možete pogledati ovdje – https://bit.ly/3AnTuvn
Drugi način je jednokratnom donacijom (više informacija o tome na https://cyberbosanka.me/podrska/. Time pomažete i nepostojanje reklama u mojim sadržajima. A reklame smaraju, zar ne ?
A treći način je da se pribilježite na moj newsletter koji šaljem subotom ovdje – https://cyberbosanka.me/newsletter/
Posebno hvala onima koji su me do sada podržali na razne načine, znate vi ko ste i hvala od ❤