Autor: Hana Kazazović
Update februar 2014: Malac je zahvaljujući predanosti i požrtvovanosti djevojaka iz Udruženja za zaštitu životinja Šapa Zenica otputovao za Njemačku. Svoju sreću će naći daleko od BiH i meni je jako drago zbog toga. Curama sam zahvalna do neba i nadam se da ću im nekad u životu moći pomoći u radu. A ovaj tekst ostavljam ovdje za uspomenu.
Kažem juče – ja kad nemam problema onda ih sama sebi napravim. A trebala je biti jedna fina i mirna nedjelja, za odmor, učenje engleskog i gledanje filmova. Međutim…
Krene Damir u grad i zove me nakon par minuta. Kaže ‘Otvorim vrata od ulaza kad uskoči unutra neko malo kuče. Daj mu snesi malo mlijeka, izgleda da je gladan!’
I ja snesem, naravno. I prepoznam kučence koje sam vidjela prije 2 dana ispred prodavnice, neka cura je stajala sa njim a ja pobjegla kontajući da će ga ona uzeti. Očito nije, a ono je onako malo ipak preživjelo ta 2 dana samo.
On napao na ono mlijeko, a kad je popio ja se sagnem da vidim kakav je i u tom mi se malac zalijepi za trenerku. Ne pušta, nema teorije. Drhti sav, trese se i ja ga onako podignem u ruke i kontam šta ću. U kući imam mačka koji se nije sreo sa životinjom nikakvom nikad. Inače krupan i prilično agresivan čak i prema meni. Belaj. A hajde spusti ovog i okreni glavu – znam da nema šanse da zaspim više mirno nikad. I unesem ga.
Od juče je kod mene. Prilično mi je opsadno stanje u kući jer se potvrdilo – Laki nije raspoložen za društvo. Uspio ga je jednom zakačiti po njuškici pa je mali cvilio k’o lud. Držim ih odvojene, njega u hodniku a Lakija ovamo. Nekad malog pustim a Damir čuva Lakija pa frka živa.
Pas je obaveza i ja trenutno nisam u mogućnosti da sebi priuštim to, nažalost, inače bih ga sigurno zadržala. Ovako mu tražim dom, što prije, dok smo svi živi, zdravi i čitavi.
Dobio je juče i tableticu protiv parazita, i 2 injekcije da bi bio zdraviji i bolji. Sladak je i umiljat sam od sebe, a jako mlad – nema mu više od mjesec i po. Nazvali smo ga “bijela čarapica”. Inače nisam neki stručnjak za davanje imena a i kontam da je bolje da mu pravi vlasnik smisli neko.
Ako znate nekog ko bi volio da ima ovako jedno slatko malo kuče, pošaljite mu ovaj link, gdje god se nalazio. Snaći ćemo se za prevoz, jer ovaj klinjo to zaslužuje.
A u nastavku par fotkica i video, da vidite kako sam mali i veseo.
