Autor: Hana Kazazović
Znam da knjiga “Deep Web” zanima samo određenu populaciju, one koji se na neki način profesionalno bave internetom uglavnom. Na neki način spadam u takve pa sam je dijelom zato i izabrala za čitanje. Drugi moj razlog je bio taj što sam u posljednje vrijeme sve češće počela sretati termin “deep web” pa to nisam mogla više ignorisati.
I priznajem, mnoge stvari su mi sad jasnije, bar što se tiče terminologije, ali imam problem sa shvatanjem i prihvatanjem svega onog što je napisano u knjizi. Realno, meni uvijek treba puno vremena da povjerujem u stvari koje ne vidim svojim očima i zato mi je i ova knjiga upalila hiljadu upitnika u glavi.
Ali sam je iskoristila kao određenu vrstu opomene o sigurnosti, jer sam se zaista zapitala koliko vodim računa o njoj. Pa je to i bila tema videa kojeg sam snimila inspirisana ovom knjigom.
Druga stvar koja mi se mota po glavi od kako sam pročitala knjigu jeste zaštita podataka uopšte. U knjizi se govori o mreži Tor koja onima koji je koriste omogućava anonimnost. I sad je pitanje – da li je mreža Tor dobra ili loša za društvo?
Na primjer, kad je koriste kriminalci za svoje poslove, ona je loša, složićete se. Ali koriste je i mnogi novinari kojima je ugrožena sigurnost ukoliko im se otkrije identitet, u zemljama u kojima zaista takve stvari mogu biti opasne. I sad – kad pogledamo u tom kontekstu, situacija nije crno-bijela.
U knjizi se često spominje da su pitanja o mreži Tor isključivo političke prirode jer – gdje povlačimo granicu između prava na slobodu i prava na bezbjednost?
Ili da ja vas ovako pitam – šta biste rekli kada biste znali da vas prisluškuju, odnosno da određene službe mogu pratiti sve što radite? Ne bi vam prijala takva informacija, zar ne?
A onda – ako vam se desi nešto ili ste ugroženi ili vam neko prijeti – da li je u tom slučaju dobro imati takve podatke, jer se onda lakše može naći ta osoba?
Dilema? Ako ništa drugo definitivno jeste tema za razmišljanje, ali i tema oko koje se lome svjetska koplja.
U svakom slučaju, Deep Web nije knjiga za svakoga. Ali neke stvari iz knjige se odnose na sve nas koji koristimo internet. Prepisaću samo jedan citat sa kraja knjige koji je mene natjerao da mislim danima o sigurnosti, a on kaže:
Moramo da se zapitamo zašto u stvarnom svijetu zatvaramo vrata za sobom kada idemo u toalet. I zašto to ne činimo kada je riječ o surfovanju po internetu. Moramo da se zapitamo zašto u privatnim razgovorima ne govorimo o manama i slabostima kojih se stidimo i koje krijemo od drugih jer ne želimo da iko zna da smo dotakli dno. Moramo da se zapitamo zašto onda takve informacije dijelimo sa svima na internetu kao da nam ti podaci nisu važni i kao da smo izgubili moć rasuđivanja. Ne smijemo da se ponašamo kao da je ova mreža mjesto koje nam pruža anonimnost, slobodu i utopiju.
Jednu knjigu imam na poklon, pa napišite komentar ispod teksta.
Komentare pišite ispod ovog teksta do nedjelje (14.2.) u 12 sati. Ja ću na osnovu komentara odabrati osobu kojoj ću knjigu poslati (a možda bude sreće i lično uručiti).
Za sve ostale koje zanima knjiga – Lagunine knjige se mogu kupiti u knjižarama Kultura u Banja Luci, Tuzli i Sarajevu. Takođe, knjige mogu da se kupe i preko sajtova www.laguna.rs i www.delfi.rs
Ova knjiga bi mi jako bila korisna, jer se u zadnjih pola godine mnogo zanimam za ovaj dio tehnologije, privatnosti i sigurnosti na internetu… a i naravno student sam Informatike pa sam siguran da će mi biti od pomoći na nekim predmetima. Hvala unaprijed, pozdrav!
Slažem se da je od malih nogu nužna edukacija o negativnim aspektima današnjeg globalno umreženog društva. Ali, prvo treba obučiti one koji će vršiti tu edukaciju, jer, ruku na srce, često su djeca u školama informatički pismenija i informisanija od svojih nastavnika.
Nekad, u analognom svijetu, o sigurnosti građana brinula se država. Duboko mi se urezala u pamćenje moja prva posjeta kancelariji na 4. ili 5. spratu policije, tačnije DB (Državna Bezbjednost) gdje je vladalo načelo “clear desk policy” za koje sam saznao da se tako zove tek kad sam čitao ISO standard koji se detaljno bavi sigurnošću informacija (serija standarda ISO 27000). Znači, na stolu je samo telefon i apsolutno ništa više (osim možda prašine, ipak je ovo Zenica). Naviknut na kancelarije prepune papira, potrebnih i nepotrenih stvari, to me tako dojmilo, da me malo i prepalo, ali s druge strane ulilo sigurnost da oni koji su u stanju obavljati svoj posao tako da nema započetih a nezavršenih poslova na stolu, vode računa o bezbjednosti države.
Sad, kad imamo “demokratiju” nema više takve države, ali nema više ni traga od sigurnosti. Kad se na to doda i neograničena dostupnost informacija i dezinformacija na internetu, stvarno se trebamo zabrinuti. Mislim, nije me strah da će me neko prisluškivati, svakako sve što kažem, izgovorim naglas, a i žalim onog jadnika koji bi me morao slušati cijelo vrijeme, ali krađa identiteta, digitalni mobing, otuđenost i ovisnost su opasnosti kojih se moramo plašiti. Strah se ne može eliminisati, ali ga možemo barem umanjiti ako znamo šta nas sve vreba.
Da opet ne budem paranoičan, super mi je onaj vic kad dva skinheadsa ganjaju cigu da ga mlate i deru se za njim “čekaj da ti nešto objasnimo”. A on u trku odgovara “ne moram ni ja sve znati”. Ta filozofija, mnogima nedostižna, je drugi način borbe s tim problemom – što manje znam, manje me glava boli. Nekad pomaže, ali u digitalnom svijetu je malo problematična.
Ako bude više zainteresovanih, rado bih pročitao ovu knjigu pa je proslijedio dalje, šteta je da nakon jednog čitanja stoji na polici (ne na stolu ;) ), bolje da se što više čita.
Postoji par činjenica koje bune “obične ljude”, i o kojima se u mass medijima mnogo širi “siva slika” (ili čak i mračna) interneta. Izvesno je da “špijuniranje” i “praćenje” kod velikog broja ljudi izaziva OSEĆAJ nesigurnosti (i samim tim nemoći). Zbog toga se smatra da će anonimnost na internetu biti sasvim OK što se tiče sigurnosti. No u cyber svetu anonimnost nije (i ne može biti) isto što i sigurnost. Anonimnost je vid izražaja (umetničkog, političkog i sl), kao i način da se neki (npr verbalni ili pisani) postupak odvoji od autora, kako ne bi imao uticaj na njegov privatni život. Anonimnost je daleko starija od samog interneta, i kao takva se prenela na njega. U početku se čak i savetovala – na forumima nije bilo dozvoljeno objavljivanje ličnih podataka i sl. Ali, pojavom društvenih mreža, i omasovljavanjem interneta sa slabo informatički pismenim staležom, su se otvorila vrata i za enormnu zaradu – a po Marx-u novostvorenu vrednost može kreirati samo čovek, a u ovom slučaju kapital za multinacionalne kompanije stiže od/pomoću informacija koje im sami korisnici nude. To nije toliki problem, jer se tok profita vrti isključivo od reklama, koje se na osnovu onoga što napišete serviraju upravo Vama. Budući da je za “prosvetljene” to veliki korak preko njihove granice. Zbog toga nastaje čitava farsa oko anonimnosti, i propagiranja iste kao “sigurnosti”. No, idemo kroz istoriju – ako je neko želeo da bude anoniman, nekad je jednostavno menjao IP adresu, zatim, nakon nestanka dial-up-a, došli su proxy. No to nije dovoljno, user-agent switcheri, gašenje plug-in-ova po browseru i sl je bila ključna stavka kako da neko ne poveže ono što radite na internetu sa vama osobno.
Međutim, postavilo se pitanje, a šta ćemo sa internet provajderima? Zato nastadoše enkriptovane konekcije, a iz toga nastade i TOR, projekat USA vojske (inače se koristi kao kontra oružije u toku cyber rata između njih i Kine 2000-). Ovo je bilo izuzetno tlo za subnet i darknet. Ovo je sa druge strane postalo i mesto za okupljanje raznoraznih “prevaranata” koji nude bukvalno sve i svašta, a to sve i svašta mora da dođe na Vašu adresu, i da na neki način bude povezano sa vama. Vidite li ironiju? U celu priču ulazite sa namerom da budete anonimni, a završavate prilično IMENOVANI (lično i personalno :)). Takođe, što se tiče anonimnosti sadržaja – onaj ko u TOR-u drži izlazni Node, taj u rukama ima i ključ svog sadržaja koji ulazi i izlazi iz njega. Prošle godine je TOR-om vladao i jedan virus koji je iskorišćavao JS exploit TOR browsera na Windows sistemima.
Znači cela logika je upravo jednostana, kao i u životu – želite li biti anonimni i ne sigurni (kao npr da ste u grupi huligana na nekoj utakmici, verovatno ćete dobiti batine), ili želite da budete anonimni i sigurni (znate da koristitie tehnologiju koja nam je data), ili želite da budete imenovani i sigurni (imate prijatelje koji su spremni da za Vas sve učine) ili imenovani i nesigurni (pod svojim imenom pljujete sve redom, neko kad tad zakuca na vrata…).
Ovo je aktuelna tema i biće sve aktuelnija za sve šire mase, značile bi mi korisne informacije iz knjige.
Ne znam jesam li zakasnila, ali bavim se freelance pisanjem i knjiga zvuči kao must read.
Ovaj put knjiga ide Almiru i nadam se da će mu biti korisna.
Svima ostalim poziv da prate i dalje, trudiću se da redovno dijelim knjige i biće za svakog prilika :)
Intimnost je danas postala skupa!;)