“Vodi me na vodu” Jelena Vuković – šta kad nam oboli duša?

Autor: Hana Kazazović

“Vodi me na vodu”, roman autorice Jelene Vuković, je knjiga koju sam na Laguninoj stranici izabrala zbog teme, ali i zbog toga što je u pitanju mlada autorica sa ovih prostora. Zanimalo me kako je obradila temu depresije, bolesti o kojoj se kod nas vrlo malo i najčešće pogrešno govori. A ja nekako mislim da bi se o takvim stvarima trebalo i moralo pričati više, po mogućnosti argumentovano.

I nisam se pokajala zbog izbora. Naprotiv. Čak moram priznati da je tema obrađena mnogo bolje nego što sam očekivala. Tačnije, onako kako nisam očekivala – jednostavno, prilično “pitkim” jezikom, tako da svi lako shvate kako u stvari strašna bolest depresija jeste.

Priču nosi Dušica, djevojka koja boluje od depresije i koja se pokušava izboriti sa tom svojom bolešću. Kroz njen život, njene strahove, uspone i padove, Jelena je rekla sve ono što je o depresiji važno znati.

Najvažnije od svega – da to nije nikakvo “nešto sam nikakav i tužan, ništa mi ne ide od ruke” stanje. Osobe koje boluju od depresije osim što su tužne, ne vide izlaz iz svog stanja, ali to nije nešto na što mogu uticati. Čak su često i svjesni svog stanja, lošeg ponašanja po sebe, ali jednostavno ne mogu sa tim sami izaći na kraj. To nije nešto što se rješava po principu “trzni se, toliko ljudi je u goroj situaciji od tebe pa se bore”.

Osobe koje boluju od depresije bi najviše voljele da mogu i da imaju snage da se izbore sa svim tim. Međutim, to uopšte nije tako lako niti jednostavno.

Čitanje ove knjige je mene vratilo na razmišljanja koja mi se inače često znaju zavrtiti u glavi. Nekako se kod nas uvijek akcenat stavlja na fizičke bolesti i osobe koje boluju od bilo čega fizičkog tretiramo na jedan način. S druge strane, psihička oboljenja su nam tabu tema i ne mogu se oteti utisku da se vrlo često osobe koje obole od njih posmatraju kao da su same krive za to.

Ne mogu ni zamisliti koliko je teško takvim osobama naći lijek, odnosno tretmane za svoje bolesti. I ne mogu da ne razmišljam o tome koliko se inače malo bavimo umom, koliko nam je strano otići kod psihologa dok za svaku prehladu trčimo doktoru opšte prakse. I koliko je sve to u neravnoteži jer smo davno rekli da je u zdravom tijelu zdrav um i obrnuto.

A tako se malo umom bavimo i zapostavljamo ga.

Knjiga “Vodi me na vodu” će vam pružiti uvid u ovu vrstu bolesti na jedan razumljiv način. I možda ćete početi i vi da razmišljate o stvarima o kojima pisah gore. Zbog toga mi je drago što je Jelena napisala, a Laguna objavila, jer je to još jedan korak ka razbijanju predrasuda. I još jedan važan korak ka tome da se ispod tepiha izvuku stvari koje decenijama guramo tamo.

A sve to skupa bi trebalo da dovede do toga da ljudi lakše skupe snagu za traženje pomoći, kad osjete da upadaju u provalije iz kojih se sami ne mogu izvući.

Jer, za izlazak iz svake provalije, neko vam bar treba pružiti ruku ili spustiti ljestve.

Na kraju moram reći da ovo nije samo priča o depresiji, nego i o ljubavi, prijateljstvu, smislu života i svim onim stvarima koje muče svakog od nas. Veoma zanimljivo napisana, pa će vam njeno čitanje pružiti zadovoljstvo i ako je budete čitali samo kao roman, bez želje da se dublje unosite u priču.

Naravno, neko od vas ima priliku da jedan primjerak dobije od mene na poklon. Potrebno je samo da napišete komentar ispod teksta.

Komentare pišite ispod ovog teksta do nedjelje (27.9.) u 12 sati. Ja ću na osnovu komentara odabrati osobu kojoj ću knjigu poslati (a možda bude sreće i lično uručiti).

Za sve ostale koje zanima knjiga – Lagunine knjige se mogu kupiti u knjižarama Kultura u Banja Luci, Tuzli i Sarajevu. Takođe, knjige mogu da se kupe i preko sajtova www.laguna.rs i www.delfi.rs

2015-08-30 08.25.46

Laguna Knjige o kojima se priča
Objavu teksta podržala Laguna.rs, u skladu sa pravilnikom o reklamiranju na blogu


8 comments

  1. Draga Hana,
    Hvala za preporuku, potrudit cu se da nabavim knjigu ‘Vodi me na vodu’.

    Licno sam prosla kroz teske epizode depresije,ali uspjela sam da se oporavim uz pomoc psihijatra, lijekova, podrske i ljubavi mojih najblizih. Pobijedio je timski rad :)

    Ne znam koliko je pravilno reci da sam se izlijecila, svjesna sam da se bolest moze vratiti ali ne razmisljam o tome i zahvalna sam jer mogu da funkcionisem i obavljam svoje svakodnevne obaveze (bas danas sam procitala tekst o zahvalnosti koji je objavila Jelena Pantic, odlican tekst).

    Citajuci tvoje i Jelenine tekstove nasla sam za sebe jos jedan ‘lijek’…i jako sam Vam zahvalna.

    Veliki pozdrav,
    Danijela

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

X