Autor: Hana Kazazović
Kada ste zadnji put rekli sebi “Joj, jest’ mi dosadno”?
Ja se ne sjećam. Pokušala sam se sjetiti i mislim da su prošle godine od tog momenta.
A počela sam razmišljati na tu temu jer sam u jednoj knjizi koju sam čitala nedavno naišla na isto pitanje, a na sve to se nadovezala priča o meditaciji.
Spominjala sam kako ne znam da meditiram. Jeste da tu nema šta da se zna, ali eto – ja ne znam. Sjednem i kao treba da ne mislim ni na šta, a hiljadu i jedna stvar tutnji kroz glavu.
I onda razmišljajući shvatim da smo mi danas prinuđeni da meditiramo, jer više nemamo to stanje “Joj, jest’ mi dosadno”.
Zato što smo protjerali dosadu iz naših života, okupiravši se gomilom informacija koje stalno puštamo u glavu – čitajući društvene mreže, piljeći u ekrane (gomilu ekrana), slušajući buku oko sebe kojom smo stalno okruženi.
Mozak nam stalno prima informacije i nema vrijeme u kojem se odmara i radi, onako sam za sebe. I zbog toga nam treba meditacija – da se natjeramo i sjednemo u tišini, ne misleći ni na šta. Da bismo omogućili mozgu da se resetuje i dođe sebi.
Znam to po sebi. Cijeli dan piljim u računar dok radim, a onda završim sa poslom i uzmem da čitam knjigu. Ako krenem da hodam ponesem slušalice pa slušam neku audio knjigu ili muziku (rjeđe).
Onda stanem da operem suđe, onako u tišini i dok to radim padne mi deset pametnih stvari na pamet. Odmorim se perući suđe, jbt!
Sad znam i zašto.
Neki motivacioni govornici kažu – najbolje ideje nam padaju na pamet dok se tuširamo. Rekao bi čovjek da je razlog tome neka visoka nauka, a u suštini, razlog je taj što još nismo smislili ništa što bismo mogli raditi dok nam curi voda po glavi. Nema vodootpornih slušalica, srećom!
I tako, ja ovih dana razmišljam o tome kako da mi bude dosadno. Šta da radim a da mi mozak bude slobodan. Eto vidite, ja razmišljam o tome ŠTA DA RADIM dok odmaram mozak! I još se čudim što ne znam da meditiram.
Uglavnom, smislite nešto – meditirajte, šetajte “na suho”, bez slušalica, heklajte, pletite, perite prozore, suđe, bojite bojanku i ne mislite ni na šta, ne osjećajući grižnju savjesti zbog toga što ste dopustili mozgu da se odmori.
Vaše mozak će to znati da cijeni.
Interesantno, ja pak ne volim da mi mozak bude “na leru”. Možda imamo drugačije predstave o dosadi, za mene to je stanje ne samo kada nemaš šta da radiš već i kada nemaš volje da nešto radiš ili pak ne znaš šta bi radio. Tako da je kod mene dosada negativna pojava koju nekako ne mogu da povežem sa relaksiranjem uma.
A za relaksaciju uma pak knjige, neka fina beletristika, postoji neki mentalni stimulans ali prijatan, relaksirajući sam po sebi. Još bolje ako knjiga može da te “usissa” pa izgubiš sebe u liku junaka knjege :)
Možda je malo “prejak” termin dosada, ali sam njime htjela istaći to baš kad mozak ne radi ništa. Jer je dokazano da upravo tada najviše radi, odnosno da tad radi za nas. Kad ništa ne ulazi u njega, nego on sam mora da produkuje neke stvari, tj. misli.
Zato čitanje nije relaksacija u klasičnom obliku, ma kako lagano ili dobro bilo štivo – jer i tada u suštini unosimo informacije u mozak :)
Sad si mi dala da se zamislim, ne znam ni ja kad mi je bilo dosadno. A možda je i moglo biti, samo ne dam ja sama sebi mira. Uvijek govorim drugima kako me peglanje odmara, opušta, a i onda se milijun ideja, misli, planova “vrti” u glavi.
Moja djeca me prisjete kad mi je bilo dosadno- kad sam i sama bila dijete. I njima je često dosadno, pa dođu do mene, i vuku me za rukav- “Mama, meni je dosadnooooo!” Eto, izgleda je tome tako jer oni još nisu zakoračili u taj svijet o kome ti pričaš, svijet prepun raznih informacija.
Ni ja ne znam meditirati, vjerujem da se može naučiti, ali jednostavno se ne mogu umiriti, skoncentrirati da ne mislim na ništa- probala i ne ide.
Zapravo postoji jedan trenutak kada koliko toliko odmaram- dok heklam/pletem. Prisiljena sam brojiti očice i ne razmišljati o ničem drugom :D
LP
Istražujući malo o ovoj temi i odmaranju mozga našla sam baš da su ponavljajuće radnje, među kojima su pletenje i heklanje, idealne za to. Zato – samo naprijed. I ja sam čak razmišljala o tome, ali sam do sada uvijek nekako bila antitalenat za te radnje pa ne znam evo da li da se upuštam u to :D
Vjeruj mi na riječ, nema većeg antitalenta od mene. Ali srećom stavljaju ljudi na youtube video i za takve kakve smo mi :D. Jedan šal za početak, samo nemoj zaboraviti brojiti dok pleteš, u protivnom pletenje traje jaaakoo dugo ;) (kažem iz mog iskustva)
LP