Autorica: Hana Kazazović
Subject: Da, udomićemo psa :)
Draga moja S,
Znaš da sam oduvijek željela imati psa. Mamu molim godinama. Smarala sam i tatu dok je živio s nama i nikad nisam bila ni blizu da mi ispune želju. Uvijek je objašnjenje da je i nas puno i da je pas velika obaveza. A dodatno je o to kako “nismo dovoljno odgovorni da bi nam se povjerilo živo biće jer ni o sebi ne znamo kako treba voditi računa”.
Međutim, izgleda da sam korak bliže i da mama ozbiljno razmišlja da nam nabavi jednog, kad sve ovo prođe. Gledali smo film u kojem je bio sladak cukica i sva je porodica bila vezana za njega. Čini se da je to smekšalo.
Pokazivala sam joj i videa na YouTubeu. Znaš onaj kanal Dodo, ti si mi poslala video s njega? E to pratim i uvijek se rastopim kad vidim ljude koji spašavaju napuštene pse i njihove promjene i oporavak zahvaljujući ljubavi.
Povremeno ja mami pokažem ta videa i onda se i ona razniježi i prije par dana je rekla da će razmisliti da nabavimo jednog.
Naravno, ja želim udomiti psa jer ih ima puno koji su napušteni i kojima treba ljubav. Zato tati ne smijem spomenuti šta planiramo jer će on htjeti da nam kupi nekog specijalnog, podrazumijeva se skupog. Znaš da on ne vjeruje ni u šta što nije skupo platio i što nije naručeno posebno za njega.
Zato ću se dogovoriti s mamom da kad dođe do toga idemo po psa u azil i da ga tamo odaberemo. A ima ona prijateljicu koja se bavi spašavanjem životinja i koja uvijek zna za pse kojem treba sretni dom.
Vjerovatno ćemo birati kuče, jer su oni posebno nesretni kad ih ostave. Znaš i ti pjesmicu o keruši i sedam malih kučića? Naši ljudi još nisu odmakli od tog nivoa, samo što sad češće kučiće odvoje od mame i snesu ih do grada, pa ih ostave uz cestu, a ne bace u rijeku. Pomislio bi neko da smo napredovali, jel’ da? Mislim, ne ubijaju ih odmah nego ih ostave. Ako ih ko nađe i pomogne im – dobro je.
Oni za sebe ne misle da su ubice jer su im “dali šansu”. Skroz malu, realno, jer kako će kučići sami preživjeti na ulici? Ne bi se tim ljudima moglo objasniti da između ostavljanja pored ceste i bacanja u rijeku nema velike razlike. I posebno im nije moguće objasniti pojam sterilizacije. Mama mi kaže da primitivcima sterilizacija veoma teško pada ,ali nije htjela da me opterećuje detaljima. To ću sama istražiti.
Zato ćemo gledati da udomimo kuče, da se od malena navikava na nas. A nismo ni mi svi veliki :)
Znam da će najveći dio obaveza oko psa pasti na mene. Ja sam najstarija a mama je najviše zauzeta. Ali se tome radujem jer je to moja velika želja. Psi su ljubav i znam da ćemo se dobro zabavljati.
Mislim, životinje sve volim. Možda ću baš zbog toga postati fotografkinja životinja pa nekad doći do toga da radim za National Geographic :) Maštam, znam. Ali u stvari takva maštarija je nešto za šta bih bila spremna puno raditi :)
Odoh tražiti još neki film s psima za večeras, da mami dodatno utvrdim želju :D
Čujemo se uskoro ponovo, piši i ti!
Volim te puno,
Tvoja M.
Cijeli serijal tekstova “Draga moja S.” pročitajte klikom na baner ispod ?
