Proces odlučivanja o kupovini ili kako sam štrudlu prevarila sa Zlatnim cvetovima

Pisala sam već da volim slatkiše. I o tome kako često uđem u prodavnicu i stojim ispred police sa slatkišima zagledajući i razmišljajući šta kupiti. Za misli koje mi u tom momentu prolaze kroz glavu bi neki marketinški stručnjaci dali pravo malo bogatstvo, znam. Odluka o kupovini je ono što svi pokušavaju shvatiti pa kupce nekako u tom procesu navesti na to da kupe baš njihovu čokoladu.

Ili štrudlu? Pisala sam i o tome kako sam jednom bacila pogled na niske police i tamo pronašla mrak dobru “Master” štrudlu. Pa sam je kupila i napisala post o tome a ljudi koji je prave mi se zahvalili paketom štrudle zbog njega.

Pitate se zašto ovo pišem?
Kako biste vi nekom proizvođaču objasnili zašto bi možda bilo dobro da oslušne malo šta se to priča na internetu i da se malo uključi u ta dešavanja? Kako nekome ko proizvodi čokoladu objasniti “korist” od njegovog prisustva na internetu? Kako proizvođaču slatkiša “Mljac” (izmišljeno ime, bar se nadam) objasniti zašto ne bi trebao ignorisati internet u svom poslovanju i efekte koje može imati od toga?

Da pokušam objasniti jednostavno?
Ja sam ženska osoba srednjih godina koja voli slatkiše. I kao takva sam neka ciljna grupa svim proizvođačima. Uglavnom do vijesti i svih ostalih informacija dolazim putem interneta, društvenih mreža, blogova i eventualno internet portala. Ne gledam TV, ne slušam radio, ne primjećujem reklamne panoe. I takvih kao ja ima u ovom vremenu već priličan broj.

Proces odlučivanja pri kupovini slatkiša broj 1:
1. Uđem u prodavnicu i uzmem korpu.
2. Dođem do police i stanem – pogledom skeniram sve što se nudi.
3. Uzimam ono što mi je poznato čitav život – Jaffa keks na primjer.
4. Vraćam Jaffa keks na policu jer hoću nešto novo. A i skup mi je.
5. Uzimam Dorina čokoladu. Hiljadu ukusa, nijedan ne odgovara trenutnom raspoloženju. Vraćam Dorinu.
6. Uzimam u ruku Nestle, neku super upakovanu i fenomenalnu čokoladu. Pogledam cijenu i spomenem svim dioničarima Nestlea bližu i dalju rodbinu.
7. Na kraju uzmem Jaffa keks – bar znam kakav je, a i valjda zaslužujem takav keks.

Proces odlučivanja pri kupovini slatkiša broj 2:
1 – 6: Isto kao u prethodnom primjeru
7. Spustim pogled na donju policu i ugledam “Master” štrudlu. Cijena prihvatljiva a čokoladni slatkiš. Kupim.
8. Pojedem, oduševim se, napišem post.
9. Proizvođač, firma “AS Jelah” mi pošalje paket štrudle u znak zahvalnosti.

Proces odlučivanja pri kupovini slatkiša broj 3:
1. Uđem u prodavnicu i uzmem korpu.
2. Priđem polici, sagnem se i kupim “Master” štrudlu. Još uvijek ista cijena i isti kvalitet. Ne razmišljam o promjeni.

E, onda se desi jedna stvar bitna za ovaj proces.
I dalje sam na internetu, čitam i skupljam informacije. Jedan dan se poput požara pronese priča o momku koji je napisao tvit o “Zlatnim cvetovima” i koji mu se ostvario. Nije bilo zlatne ribice, Banini su mu ispunili želju i napravili posebno pakovanje keksa od 150 komada koje su mu poslali. Svi smo širili vijest o ovom genijalnom potezu firme koja se potrudila da svom kupcu ispuni želju i ujedno ga obori s nogu. Pogledajte slike – ovdje i ovdje.

 

Šta se dalje dešava? – Meni se opet jede slatko.

 

Proces odlučivanja pri kupovini slatkiša broj 4:
1. Ulazim u prodavnicu i uzimam korpu.
2. Prilazim polici i – ugledam “Zlatne cvetove”! Nisam ih do sada probala. Sjetim se @Galeb666 i njegovog tvita. Pomislim kako me stvarno zanima kakav je to keks zbog kojeg je on spreman da umre :D Uzimam “Zlatne cvetove”
3. Dolazim kući, ne skidam se nego otvaram kutiju. Pojedem jedan. Galebe, razumijem te u potpunosti. Keks je mrak! Keks je fenomenalan! Slikam kutiju a ostatak spremam za kasnije jer mi je žao pojesti sve odjednom.
4. Pišem post i zamišljam kako ću sljedeći put ispred police vjerovatno stajati i biti u dilemi šta uzeti – štrudlu ili cvjetove.

Šta sam htjela da kažem?
Ako niste tu i ne znate o čemu pričaju vaši kupci nećete čuti kako vas hvale ili kritikuju. Propustićete mogućnost da investirajući minimalnu svotu novca ostvarite maksimalan efekat. Nema tog panoa koji će vidjeti onoliko ljudi koliko ih je na internetu vidjelo i čulo priču o “Zlatnim cvetovima” ili mojoj Master štrudli. Nema te reklame u novinama ili na TV-u koja može postići ovaj efekat preporuke od žive osobe koja je zaista uzela u svoju ruku keks i zagrizla ga. I progutala, ne za snimanje nego za svoj ćeif.

A konkretan rezultat?
Sigurno nisam jedina koja je kupila jednu kutiju keksa zbog ovog što je pročitala. I kupiću ih još mnogo. Znam takođe najmanje jednu osobu koja je zbog mog posta o štrudli kupila 2 pakovanja iste – da proba. A zamislite da ste stalno prisutni i da stalno pričate sa kupcima. I da ih čujete kad kažu nešto o vama. Gdje bi vam kraj bio, ihhhh…

P.S. Da ne bude zabune, ne pokušavam isprositi još slatkiša :D Htjela sam samo ljudima kojima možda nije jasno zašto bi trebali biti tu objasniti da shvate šta se to dešava kad “mi sa interneta” krenemo u prodavnicu. Činjenica, tu važe još dva pravila koja sam ostavila za kraj.
– Prvo je – ko prije djevojci njegova djevojka – u prevodu – ko prije do nas tome ćemo i biti odani
– Drugo je – ko hoće da skonta sve mu je jasno. A znam da ima dosta onih kojima je lakše utjerati metar u g***** nego u glavu :) Njihov problem.

18 comments

  1. Mada si mi nehotice otvorila oči za još jedan detalj. Kad ja budem kupovao te cvetove da ih probam – to će biti zbog tvog posta – a ne zbog priče na twitter-u. Twitter ima tu manu da stvari mnogo brže “potonu” kroz timeline. Osim ako ne uspe da animira blogere. E, taj deo priče mi se svidja… A u tvoj sud imam puno poverenje – vidi se da si “expert za tu materiju”…

  2. Super, sad i ja moram probati cvjetice iako do sada nisam znala da postoje.
    I jedna mala replika molim: “Ja sam ženska osoba srednjih godina koja…”, jer ja sam zenska osoba srednjih godina koja…, a ti si jos uvijek puterica. I ne mjesaj mi se u titulu! ;)

  3. Nebitno je šta volimo od slatkiša a šta ne. Po tom pitanju jako sam tvrdoglava. Ako sam samo jednom ” naletela ” na proizvod neke od proizvođača slatkiša i razočarala se u najmanju ruku ne kupujem više ni jedan artikal tog proizvođača.
    Malo kaskamo, bar pojedini u korišćenju interneta u marketinške svrhe. Kompanije obično govore da nemaju vremena da se bave time, samo još jedan dokaz o ne poznavanju materije o kojoj govore.

  4. Neverovatno, odusevljena sam ovim sto sam procitala!!! Mislila sam. da se ovako nesto desava samo u americkim limunadastim filmovima u kojima na kraju svi okupljeni, aplaudiraju glavnim junacima. Svaka cast Baniniju, zakoracili su velikim kosmopolitskim cizmama u 21. vek. Mogu samo da zamislim, kako se ovaj momak uzviseno osecao. Verovatno je dobio krila, kojima bi mogao da odleti do Meseca.

  5. Kao osobi koja je odrasla preko puta gorepomenute fabrike, drago mi je bilo dok sam čitala tekst. Pre svega, uz rizik da zvučim pristrasno (ali pošto sam već priznala istovetno geografsko poreklo moje i keksovo, pola mi se prašta), preporučujem da probaš i “Slatke oblake”, sličan biskvit sa kombinacijom jabučnog punjenja i seckanog badema!

    No, nisam se zbog toga javila jer sigurna sam da bi “Oblaci” kad tad dospeli do tvog profi nepca i bez moje preporuke!
    Ne znam koliko ti i tvoji cenjeni čitaoci imate godina i da li se sećate prve generacije keksova iz Baninija. Godine su bile osamdesete, a keksovi su se zvali isto kao i danas. U njihovu proizvodnju Banini je uložio mnogo – reklamu su radili Slovenci, a miris vanile širio se i danju i noću iz pogona. Međutim, keksovi su, iako kvalitetniji i ukusniji nego ovi “new and improved” današnji, doživeli fijasko! Deljeni su u bescenje, i to na džakove! Toliko su bili potcenjeni da je smatrano da nisu za ljudsku upotrebu, već su kupovani isključivo za prehranu svinja i možda još nekih domaćih životinja.
    Moj otac je takođe uzimao keks, a ja…pa, da skratim priču, imale su svinje konkurenciju! :D
    I sada kad god vidim ime “Zlatni cvetovi” i “Slatki oblaci”, setim se kako su i svinje nekad dobro jele baš! :)

  6. @Dragana: Hahaha, ne mogu vjerovati! Ne sjećam se tih, ja sam čak mislila da su Banini novija fabrika. Do sada sam uglavnom tamanila njihove “Noblice” i “Grete”, a svakako ću probati i “Oblake”. Ali sad me baš zanima što su doživjeli takav fijasko onda…

    @Jenny: Koliko sam ja primijetila na Twitteru momak je jedva sebi došao od iznenađenja :)) Definitivno je super što postoje ovakve firme i da nije sve iscenirano ;)

    @Nena: Znaš i sama kako je, dok mnogi od njih skontaju šta propuštaju biće već kasno.

    @Mediha: Hahaha, ako ti tako kažeš, onda u redu :)

    @Miodrag: Upravo tako. Twitter je u neku ruku prolazan i desi se da mnoge super stvari ne primijetimo. Zato ima ovakvih blogera koji prate sve cvrkute o hrani pa pišu postove o njima :)

    @Škrabalica: Hvala :) A nisam ni ja imala namjeru, nego kad vidiš da čovjek hoće da umre od njih onda poželiš da i sam probaš to čudo :)

  7. 1. Uđem u prodavnicu, uzmem korpicu itd.
    2. Dođem do police sa keksima svih boja i oblika
    3. U korpu trpam i Master štrudlu i Zlatne cvetove i onaj SwissLionov k’o ‘Pti-Ber’ al’ sa čokoladnim premazom s jedne strane
    4. Dođem kući, dok se okrenem ukućani sve pojedu i ostave mi, eto, jedan keks, ‘da probam’

  8. I mislila sam da nisi čula ranije za Banini :)
    Naravno, ne zbog neobaveštenosti, već zato što svaka decenija ima svoje favorite (ne samo kad je hrana u pitanju!). Tako smo osamdesetih svi bili pomalo snobovi, pa nam se nije jelo ništa što se proizvodi “prekoputa”, ali to je bila najava devedesetih kada smo samo sanjali da jedemo. A nulte (i desete) su nam opet donele neke drugačije vidove socijalizacije koji, očigledno, utiču na naše izbore (ne samo kad je hrana u pitanju!).
    I tako se reinkarniraše Oblaci i Cvetovi!
    The circle of life! :D

  9. Sad se nešto zapitah, da li je bilo potrebno da doživimo internet, da bismo shvatili da je dobro i ono “od prekoputa”?
    Ah, nije meni lako… :D

  10. Zeno zbog tebe cu bar jos 2 kg nabaciti :)))
    prvo strudle, pa sad ovo
    htjela sam ih probati neki dan ali ucini mi se premalo za moje poguzijske hirove i vratih nazad na policu :D
    sad nema da ih vracam :))))

  11. @Dragana: Danas sam “guglala” i našla neku staru reklamu za Banini keks, pa mi se kao kroz maglu vratilo sjećanje na nju, ali ne i na keks. Nema veze, ako je ta “propast” bila cijena ovog uspjeha mislim da ni njima nije žao.

    @Dinamitna: Probaj, ali nemoj pretjerati. Rekoh ti već da sam na “bezvečernom” režimu i da trpim velike muke :D

  12. Auu, ode moja dijeta!
    Još u SFRJ sam otkrila da su proizvodi Baninija vrh i redovno ih tamanim. A sad je počelo proleće i krenula sam malo da držim prolećnu dijetu. Ali, ovo je tako “ukusan” članak, koji će me naterati da kupim taj famozni keks:)

  13. Kako mi je promakao ovaj post? :D
    Banini uvijek pravio slatkiše dumreš ;) ali i ja sam ih bila zaboravila dok nisu Galebu poslali limited edition pakovanje. Mmmmmmmmmm, divotica kad sam ih ponovo probala.
    Volim kad pišeš o slatkišima :)

  14. Morat ću i ja uvesti jednom ove poslastice samo jer me ovaj post zaintrigirao. Više pali ona metoda da prenosiš dalje svoja pozitivna iskustva nego li da kreiraš neko mišljenje na osnovi same reklame. Sami kupci i njihova mišljenja su bitnija. :)

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

X