Loading

Završili ste žurnalistiku i nemate posao? Evo šta možete uraditi dok ga tražite

Autor: Hana Kazazović

Statistika kaže da je u BiH oko pola miliona nezaposlenih ljudi. Oni koji se malo bolje razumiju u sve kažu da ta cifra nije tačna i da veliki dio od tog pola miliona u stvari radi ali na crno. Međutim, njihov broj se ne zna a sama država od njih ima više štete nego koristi. I to dvostruke štete, jer radeći na crno prvo uništavaju regularne biznise koji se trude opstati, a druga šteta je što od njih u državnu kasu ne ide ništa.

Kako god loše stanje bilo, vrlo teško je o njemu steći pravu sliku jer dok u medijima ispričaju sve o političarima (gdje koji šta rekao, bio, jeo, pio i sl), za prave probleme ne ostane mjesta. Oni ostanu samo onima koje stvarno muče – nezaposlenim koj jedva sastavljaju kraj s krajem, koji ne vide perspektivu i ne znaju da li će se i kad njihova situacija promijeniti.

Kako je mladom čovjeku koji završi fakultet i treba da nađe posao? Kako ga naći, odakle krenuti uopšte? Na sve strane se uglavnom traže komercijalisti, a sva ostala zanimanja su u deficitu. Posebno je teško ako se traži iskustvo jer ga je teško steći.

Razmišljajući o tome došla sam do zaključka da za jedno “zanimanje” postoji šansa da se dokažete sami i tako poboljšate svoje šanse za zapošljavanje, odnosno pronalaženje kvalitetnog angažmana. Radi se o poslu u medijima i konkretno se ovaj post odnosi na one koji su završili žurnalistiku a ne mogu da nađu posao.

Šta učiniti ako ste završili žurnalistiku, nemate posao a smatrate da ste ga zaslužili? Mislite da ste nepravedno zapostavljeni, da vam treba samo šansa da se dokažete i da biste je iskoristili?

Vi koji želite biti novinari i raditi u medijima imate šansu da pokažete šta znate raditi i bez konkretnog zaposlenja. Kako?

Napravite svoj blog i pišite.

Ne o svom životu, o tome šta ste jeli, pili i o čemu maštate. Napravite blog na kojem ćete pisati kao da vam je to radno mjesto. Odaberite neku temu kojom ćete se baviti, nešto što biste inače voljeli raditi.

– Željeli biste izvještavati sa kulturnih događaja? Super! Neka vam to bude tema bloga i posvetite joj se. Obilazite događaje, pišite o njima onako kako biste to radili da ste negdje u nekoj redakciji. Koncerti, predstave, izložbe, bilo šta – samo pišite i dajte sve od sebe da to bude najbolje što znate.

– Zanima vas sport – pišite o njemu! Idite na utakmice, pišite o tome, pričajte sa sportistima. I opet pišite!

– Bilo koju temu da uzmete držite se nje i pokažite šta znate.

– Ako ste u manjem mjestu napravite blog na kojem ćete predstavljati to svoje mjesto onako kako biste voljeli da se to radi. Ja sam tako napravila Zenica – Online. U suštini nismo zaradili od toga ništa posebno ali smo tu, znaju za nas i stvorili smo neko ime. Imamo u krajnjem slučaju referencu šta znamo raditi. Napravite i vi tako nešto za svoje mjesto. I posvetite se tome.

Internet je takav da će vaš rad, ukoliko bude kvalitetan, biti prepoznat. I povećaćete sebi šansu da se zaposlite, da vas neko angažuje u svom listu, mediju, redakciji. Čak i kad se javite na konkurs pa stavite svoj blog / medij kao referencu već ste dobili mnogo. Imate dokaz kako i šta znate raditi. I već ste u prednosti u odnosu na ostale koji imaju samo diplomu i zapisano u biografiji da su radili negdje.

A što je najvažnije od svega – sve to možete besplatno. Ako imate internet konekciju ništa vam više ne treba osim volje i želje za radom. Blogspot, WordPress ili neki drugi servis i sve imate. I što je najvažnije – nemojte kriti ko ste. Obavezno na blogu navedite svoje ime i prezime, email na koji vas mogu kontaktirati, te zašto ga pišete i o čemu ćete pisati.

I na kraju – ako neko odluči da posluša moj savjet slobodno neka me kontaktira za bilo kakva dodatna pitanja. Tu sam za sve što vam treba pomoći i objasniti.

25 comments

  1. Svaka cast za ideju, preporuku , savet i primer.
    Primer je vise nego predobar.
    Licno, pratim odavno sve sto pises na svim mestima na netu i mogu samo reci: BIG RESPECT.
    A svima ostalima, ovo je odlican put za usavrsavanje, za gradjenje digitalnog indentiteta i krajnje za zaradu kroz odredjeno vreme.
    Pokazite svoj kvalitet, bicete prepoznati od drugih i dobicete poslic, posao ili posao od koga cete ziveti sasvim pristojno.
    Ako nista drugo, sami cete videti da nije lako, jednostavno i prestacete da kukakte nad sobom. Jednostavno, upostite se i budite svoj naveci kriticar. Kroz vreme, videcete koliko ste napredovali a dovoljno je jedan tekst dnevno da pripremite, ali profi.
    Ostalo ce doci samo po sebi, verujte vasoj Cuber Bosanki, verujte meni!
    Srecno svima!!!

  2. Odlična preporuka, ali svi se moramo potruditi da ovu tvoju ideju raširimo što je više moguće. Pisanje bloga je odlična stvar (kako sam već spominjala) za sistematiziranje znanja, ali i za razvoj tehničkih vještina. Da nisam pokrenula svoj blog neke stvari nikad ne bih naučila, sigurno.

  3. Hana,
    Ideja je fenomenalna, ovo redovno kao HR predlažem mladima kada držim radionice o karijernom razvoju i radim na pripremi za izlazak na tržište rada, ali nećeš verovati koliko je mali broj mladih koji su spremi da preuzmu ovako stvari u svoje ruke, a da ne pričam o sindromu “neću da radim za te pare, bolj ću da sedim kući”.

  4. A od čega zivjeti dok neko ne zapazi moj blog? kako platiti ulaznicu za tu predstavu, koncert, utakmicu? Kako imati internet konekciju ako nemamo posla i srezali smo troškove na samo najosnovnije životne potrebe? Imaš li ti pojma o čemu pišeš???

    1. Imam pojma, svakako. Ne bi vjerovao koliko postoji besplatnih događanja o kojima čovjek može pisati ako nema novaca. Vjeruj da to govorim iz ličnog iskustva jer nikad ih u životu nisam imala dovoljno, čak suprotno od toga. A za konekciju je već teže ako je toliko kritično, mada znam da ima veliki broj onih koji imaju mogućnost da je priušte sebi i koji mogu ovo iskoristiti.

  5. Ideja je sjajna, medjutim ovo sto si ovde napisala je vrednije od ideje…Svako ko je zavrsio zurnalistiku a odmah nakon toga nije uspeo da pronadje posao u struci, ima sansu da se od struke udalji. Narocito oni koji privremeno zaposlenje pronadju u srodnim bransama, cekajuci posao novinara. Ako smo naucili da je novinarstvo samo rad, rad, rad, rad i rad….blog je idealno mesto da ostanemo u spisateljskoj formi. Naravno, blog je medij sa kog ali i iz kog mozemo mnogo toga da naucimo. Ja sam danas, citajuci tvoj post naucila mnogo o Zenici :) Hvala ti. U svetu, blog novinara je zapravo njihova licna karta i CV, zbog toga mi je drago sto si napisala ovaj tekst. Mladje generacije novinara sa odusevljenjem prihvataju DM kao medij, javnost i izvor, kod starijih to ide mnogo teze. Kada tim kolegama preporucim da procitaju tekst sa Twitter-a, misle da sam poludela i komentarisu recenicom ,,Nisam dokon kao ti da blenem sta pisu ti tvoji tviterasi,,…Blog je odlican trening za svakog ko zeli da (p)ostane dobar novinar. Ti si to ovde veoma lepo objasnila.

  6. u komentarima je sve receno,cak i(dosada)odnos negativaca i pozitivaca je zadovoljavajuci.Ubijedljivo vodimo,mislim na nas pozitivce u odnosu na tvoju savjet i preporuku.Ko ima imalo ambicioznosti neka poslusa savjet i gura naprijed.Za ovog negativca da kazem da ne treba novac da bi prisustvovao dogadjajima.Dovoljno je za pocetak da slusa komentare i opise ili konkludira razlicitost istih.I to je dobro za pocetak dok nekog ne zainteresuje i krene neki bolji projekat.Miki baci se u razmisljanje,prijateljski savjet

  7. Lijepo je sve to reći, ali se kod nas stvari ne vrednuju na pravi način. Čak i kad naučite posao, nakon godina i godina volontiranja, opet neko preko štele uzme vaše mjesto. Ja sam godinama volontirao dok sam studirao, pa i nakon studija i ne bih više ni za šta na svijetu. Blog sam takođe vodio, i od njega sam jedini hajr imao što sam otišao u Keniju, jer sam slučajno saznao za Evropsko blogersko takmičenje. Međutim, svo ostalo volontiranje mi nije donijelo prevelike koristi, uglavnom se to svelo na izrabljivanje i ništa drugo. A i ja sam tako bio pun entuzijazma, ali ako nemate neku pozadinu, ne očekujte dobar posao.

    1. Činjenica da je teško, slažem se. Ali je još teže ako nemaš štelu, poznanstvo, i uz to sve nikakav dokaz o tome ko si i šta znaš raditi. e to je situacija o kojoj govorim. Bar za nijansu može biti lakše, a oni koji zaista budu radili na tome mogu nešto i očekivati. U suprotnom mislim da su šanse za zaposlenje skoro nikakve. Nažalost :(

    1. Znam :( Mrzim i ja. Nadam se da će biti prilike neki sljedeći put, u svakom slučaju se moram bolje organizovati inače.

      Napiši post. Mislim da ti itekako znaš i imaš šta reći na ovu temu :)

  8. Svaka ti čast za ovo. Lijepo je što si navela način, ideju, savjete i svoj primjer. Ovaj tvoj i blog Dragana Varagića na sličnu temu sam proslijedio nekim prijateljima.
    Problem je što ljudi, već na samom početku bilo kojeg posla pa tako i blogovanja, imaju prevelika očekivanja. Očekuju preveliki broj posjeta, uticaj, posao, novac,… a, pri tom nemaju ni osnovna znanja o poslu u koji su ušli.
    Pogrešno je pitanje “šta ću da jedem dok blogujem”. Blogovanje ima smisla ako je to način da se uđe u novi svijet, steknu i usavrše nove vještine i poznanstva. U neku ruku sagledaš i sebe i svijet iz drugog ugla.
    Zato ne treba tražiti izgovore i objašnjavati ljudima da je crno baš crno, a bijelo baš bijelo. Negdje sam pročitao da je u “momentu kad i si u situaciji da nemaš šta da jedeš, kasno je da započinješ blog”. Jednostavno, i najboljima je trebalo mnogo mjeseci, pa čak i godina INTENZIVNOG BLOGOVANJA da bi izgradili ime, dobili reference i počeli da zarađuju prve pare od ovoh “hobija”. S tim u vezi, treba biti iskren i priznati da sam rijetki imaju snagu i kvalitet da od bloga mogu da (dobro) žive i izdržavaju porodicu. Zbog toga i jesu rijetki i tako uspješni.

    1. Hvala :) Sad si me inspirisao za novi post na ovu temu, o tome šta je meni donijelo blogovanje i kako je to sve teklo, da ljudima pojasnim šta sve mogu očekivati ali i šta sve trebaju raditi.

      Možda ga i napišem uskoro :)

  9. Malo se kasno uključujem u diskusiju, ali sam željela predložiti ideju za problem sa internet konekcijom. Znam ljude koji su pokrenuli uspješnu organizaciju sjedeći svakog dana satima u kafiću (koji je otvorenog tipa pa je tako nešto bilo moguće, a vjerovatno i zahvaljujući naklonjenom osoblju), ispijajući jednu kafu i koristeći njihov besplatni wireless. Znam i ljude koji nisu sjedili u kafiću, nego ispred jer nisu imali za tu kafu. Malo ekstremni potezi, ali ljudi to rade. Ne znam, sigurno je da ima i do štela, ali ima i do stava, kao što Hana kaže, teško je, ali bez truda je još teže.

  10. Ćao, Hana!

    Kao da sam pročitala tvoj tekst dosta ranije, pošto sam te poslušala i ne znajući da si pisala o ovome. Pišem blog o svojim putovanjima na koje uglavnom idem auto-stopom, a volela bih da saznam koje su mi mogućnosti da počnem da zarađujem od toga! Šta bi mi ti preporučila?

    Poz,
    Nevena

    1. Super, malo sam pogledala tvoj blog i definitivno ću mu se vratiti, jako je zanimljiv.

      Što se tiče zarade, ne znam jesi li već imala priliku čitati blog “Može i ovako”? Ona ima dosta korisnih savjeta, pa preporučujem da ga malo iščitaš. Za početak moja preporuka je tekst http://www.mozeiovako.com/sta-znaci-biti-profesionalni-bloger-i-kako-se-dolazi-do-toga-12/

      Teško je na našim prostorima, ali se može uz mnogo truda postići nešto. Ne znam koliko, iskreno, i ne znam iz svog iskustva, ali vrijedi pokušati.

Leave a Reply

X