Loading

Dominacija online nad stvarnim životom – kako izaći iz te situacije?

Autor: Hana Kazazović

Prije par godina sam u nekom tekstu napisala kako je moj brat objasnio mami i tati šta je to Facebook. Rekao im je fino:

“Zamislite sad ovu zgradu u kojoj živimo, svih 7 spratova. I zamislite da čujete šta svako od komšija u određenom trenutku govori!”

I oni su zamislili. I vjerujem da od tog trenutka nijednom od njih dvoje ne pada na pamet da otvore profile na bilo kojoj društvenoj mreži :D

A ja? Ja sam u zadnja 3 predavanja koja sam držala na temu društvenih mreža publiku sablažnjavala činjenicom da već odavno više vremena provedem na društvenim mrežama i online nego što spavam. Posebno su me sažaljivo gledale starije tete. I pravo da vam kažem, nije to uopšte nešto čime se ponosim, mada u svoju odbranu mogu reći to da mi je posao vezan za internet. 

Ja ne samo da “čujem” šta mi pričaju komšije, nego čujem pola svijeta. Jer imam i Facebook profil, i Twitter profil i Instagram i Facebook stranice i još trista čuda. 

Zato ovih dana imam zagušenje u glavi. Izgubila sam svoju ravnotežu – previše toga sam mjesecima gurala u glavu i počelo je da bukvalno kipi iz nje. A jedan od najvećih problema mi je pretrpanost sadržajem sa društvenih mreža.

Kad te činjenice postanem svjesna ja, koja obožavam društvene mreže i kojoj su one donijele toliko dobrih stvari i ljudi u život, onda je situacija zabrinjavajuća. Posebno što sam ja od samog početka neko ko vodi računa o tome kako ih koristi – oduvijek imam liste ljudi koje pratim, stalno ih filtriram i ažuriram i stalno se trudim da vodim računa o njihovom korištenju jer znam da mogu imati i kontraefekat. 

Kakvi su simptomi koji su me zadesili?

  • Izgubila sam sposobnost pisanja. Izgubila sam sposobnost razmišljanja. Pišem ja i onda kad to napisano pročitam samo stisnem “delete” jer ne liči ni na šta. I nervira me kako god to napisala. 
  • Izgubila sam volju za čitanjem. Prosto, tjeram se da pročitam par stranica knjiga koje sam jedva čekala. U zadnjih mjesec dana uspjela sam samo da iščitam knjigu “Sevdah” Damira Imamovića zato što nije debela i zato što sam sad baš u fazi kad me taj sevdah drži i kad samo njega slušam. A sve ostale knjige stoje naslagane i već su počele poprijeko da me gledaju.

Iz iskustva znam da je možda čak važnije od toga šta jedemo ono što unosimo u glavu. Sve što čitamo, slušamo i gledamo utiče na to kako se osjećamo. I isto tako znam da je mozgu i glavi neophodna pauza, odmor, sanjarenje, gledanje u nebo (ako ne živiš u Zenici pa nebo ne vidiš danima, jbg).

I šta sad radim? Kakva mi je terapija?

Probala sam da smanjim online periode. Nije mi baš uspjelo – 8 sati moram piljiti u računar i treba mi internet i prosto mi ruka sama klikne na društvene mreže dok čekam da računar odradi neku zadatu operaciju.

Zato ponovo uređujem liste – na Facebooku i Twitteru. Razvrstavam ljude po onom što želim pročitati od njih i informacijama koje dijele. Pravim listu onih kod kojih me zanima sve, do onih kod kojih me zanima posao ili inspiracija ili šta već sve nude. Ranije sam tako funkcionisala filtrirajući sadržaj, pa se sve nadam da ću uspjeti ponovo u tome.

Filtriranje sadržaja kojeg unosimo u glavu je osnovna stvar. Ako unosim smeće, uopšte me ne treba čuditi što se kao smeće i osjećam, a da ne govorim o tome da ću i ja početi da reprodukujem isto.

Gledam Seinfeld. Cijelu nedjelju sam provela gledajući epizodu za epizodom i smijući se na sav glas.

Slušam sevdah. Slušam muziku, ali sam trenutno u fazi samo sevdah, pa zato tako napisah. 

Pokušavam spavati više. Ili gledati u plafon. Šetati kad je lijepo. Skloniti mobitel od sebe kad god mogu. Notifikacije sam davno isključila tako da  bar taj momenat  reagovanja na njih nemam, ali nije lako.

Razmišljala sam čak da počnem plesti ili heklati ali to mi tako nije ja, a i prethodni pokušaji mene u tim izdanjima su neslavno propali pa neću. Možda smislim neku drugu aktivnost u kojoj ću zabaviti ruke a osloboditi mozak. Ako imate neku ideju – slušam :) Samo da nije pranje prozora i peglanje, to ne volim :D

Uglavnom, poenta je – uhvatiti se u bitku sa problemom. Svjesno osloboditi sebi prostor u glavi koji moraš imati, odnosno preuzeti kontrolu nad tim dijelom života koji se otima kontroli. Doći ponovo u situaciju da mojim online životom upravljam ja, a ne da on upravlja sa mnom.

Neće ništa samo, miša mu. Takva vremena valjda :)

P.S. Napisah ovo iz 2 razloga. Prvi je – možda nekog žulja isto pa da vidi kako nije sam u problemu. A drugi – da mi blog ne cmizdri napušten, a i da provjerim jesam li baš potpuno zaboravila pisati ;)

 


19 comments

  1. Hana,
    Hvala.
    NE znam imam li i savjet i nisam sigurna da li je problem kod mene uzeo toliko maha, ali sigurno je da je prisutan.
    Evo probacu podijeliti nekoliko misli.
    -Kada prepoznamo neku losu naviku koje zelimo da se oslobodimo, pomaze da se ona zapravo zamijeni novom. OK, mozda nije heklanje, ali ja sam se tu stvarno prepoznala. Pa sad tako heklam, jer volim, a ujedno prodajem moj heklani nakit na svom Etsy shop-u. Dvije muhe jednim udarcem.
    -“NAjbolji nacin da umirite duh je da pokrenete tijelo” ova smijernica pripada Gabrieli Roth, zeni koja je osmislila terapiju Ples 5 ritmova, a napisala je i mnogo knjige. Jedna o njih je Isplesi svoje molitve, koju toplo preporucujem. Tako da vasa ideja o setanju apsolutno ima smisla. Ja bih samo dodala: suma. U sumu. Bez telefona. Samo s fotoaparatom. Hana koja je pokrenula tag #hodajsamnom, zna o cemu govorim. :-)
    -Uvjerila sam se mnogo puta, najbolji pocetak u rjesavanju nekog problema je prihvatanje da problem postoji. I mozda razmisliti sta stoji iza tolikog boravka na mrezi. Ja znam, ja sam bila jako usamljena i zeljna ljubavi i tople ljudke rijece. Moze li Hana shvatiti sta stoji iza njenog boravka u cyber zivotu? A da to nije posao? Sta je to Hana? ALi stvarno? Nije to slucajno…ovo ce mozda biti pregrubo, ali sve sto postoji u nasem zivotu smo sami u njega doveli, dopustili mu da postoji. Jer nam je trebalo. Greske ne postoje, samo iskustva. Umjesto da se osjecate lose zbog toga sto to jeste tako, probajte da razmislite zasto je to tako i da se s tim nosite. I suocite.

    I na kraju, velika ste inspiracija, da nema vas nikada ne bih pocela pisati blog. A pisem ga vec 4-5 mjeseci i prezaovoljna sam. Jedan novi svijet se za mene otvorio. Hvala vam na tome.
    A iste te drustvene mreze su vas dovele meni.
    Sve sto postoji, pa tako i brojne drustvene mreze, postoji na nasu korist. AKo ih tako koristimo.
    Gdje ce Cyber Bosanka siriti ljubav nego u Cyber prostoru? :-)
    Hvala jos jednim. Ne zamjerite opsirnost.
    Ljiljana Vrhovac-Kapor

    1. Hvala puno na ovom komentaru i lijepim riječima :)
      Nisam skroz odustala od heklanja, mada sve nekako mislim da sam antitalenat zbog prethodnih iskustava, pa se dvoumim ;)
      I da, definitivno kretanje pomaže :))
      Riješiću ja ovo, samo se moram malo konsolidovati ;)

  2. Nakon što sam pročitala Ljiljanin komentar, sve što kažem neće biti tako dobro.
    Ja bi htjela da imam više vremena koje mogu provesti na društvenim mrežama, zahvaljujuć njima i blog mi je živnuo, upoznala sam tolike divne ljude. No dok natipkam koji tekst na blogu, izvježbamo matematike, biologije, njemačke i kojekakve druge zadatke, ostane taman vremena da se sklupčam pod deku i odspavam svojih 8 sati, inače nisam “svoja”.
    I mene veseli kad često ugledam tvoje nove tekstove, no svaka se kriza pojavi s nekim razlogom, sigurna sam da će i ova izroditi nešto jako dobro!
    Do tada, uživaj u dragim ljudima i jeseni.
    Pozdrav

  3. Đe me nađe sa problemom :)
    Primenjujem sve što si navela u tekstu (ne odjednom :D ) plus ćešće kraće (par puta dnevno 10-15 min) info detoks pauze u vidu isključivanja svih sokoćala, to mi rekla bih najviše pomaže.
    Ono što mi je takođe mnogo pomoglo je ozbiljan i iskren razgovor sa sobom, tema- koliko vremena je ZAISTA neophodno da provedem online zbog posla. Ispostavilo se mnooogo manje nego što sam mislila…i onda me lepo dodatno me motiviše što brzo osetim priliv energije i inspiracije :)
    Drugo što mislim da je bitno kad je pisanje u pitanju, ne vredi forsirati. Kad nemam inspiraciju dozvolim sebi da ne pišem dok mi se ne piše i gle čuda, vrlo brzo me zasvrbi tastatura.

  4. Ovdje imaš dva problema u kojima “plutaš”.
    Prvi je “surogat” svjeta (ovo mi je palo na pamet, zato što sam pročitala pre par dana jedan članak na tu temu od nekog lika – https://poslednjitikul.blogspot.rs/2016/11/surogat-55-godina-kasnije-znacajniji.html ). Sa ovim se ne može boriti, već se mora živjeti.
    Drugi je tzv “garbage in garbage out” – https://en.wikipedia.org/wiki/Garbage_in,_garbage_out i sa ovim se bori tako što ograničiš pristup “đubretu” koji te okružuje.

  5. Svakog dana se borim sa tim koliko ne zelim da budem deo tog sveta a koliko nekad nemam izbora jer su mi i posao i skola i prijatelji u njemu. Progutace me. :)

  6. Možda i nemam moralno pravo da delim savete i možda sam i “gora” od tebe, ali znam šta mene efikasno uspeva da odvoji od neta: čitanje štampanih knjiga koje si pomenula, od kojeg skoro da sam se bila odrekla jedno vreme; heklanje kojim se bavim kad me zabole živci (evo sad ide NG pa uzmi heklicu i predivo i iskukičaj neki novogodišnji ukras, nemaš pojma kako je to lako – pa uzmeš biserčiće, kanape, šljokice itd i sve to još malo ukrasiš vezom, a onda pređeš na kapice i šalove, divota jedna); a onda sam pre pola godine otkrila slikanje. Nikad od mene umetnica neće da bude, neprestano tvrdim, ali sam se na slikanje baš navukla. U školi slikanja to je ulje na platnu, kod kuće je to suvi pastel, a moja rodbina i prijatelji već mi traže da im naslikam ponešto što bi odneli na poklon ;). I svi me pitaju zašto ne počnem da radim i za prodaju… meni smešno, ali mi je ujedno i dokaz da nisam baš nevešta kako sama mislim. Eto, preporučujem ti, pa sad… sve od tebe zavisi. A za heklanje mogu i onlajn časove da ti održim :)

    1. Sad će ispasti da ovo pišem jer si ti to spomenula, ali o slikanju baš razmišljam u zadnje vrijeme. Nekad sam voljela crtati, slikati i onda prestala iznenada, nemam pojma zašto. Ali da, mogla bih probati na taj način da se “izduvam” :)

Leave a Reply

X