Autor: Hana Kazazović
Kako napisati osvrt na knjigu koja vjerovatno može ponijeti epitet jedne od najboljih koje sam ikada pročitala? Vjerujte da ne znam. Knjigu “Kuća sećanja i zaborava” sam pročitala prije 20-ak dana i od tada sjedala da pišem o njoj nekoliko puta. Međutim, šta god da bih napisala zvučalo mi je potpuno banalno.
Zato ću pokušati da jednostavno kažem o njoj nekoliko rečenica, onako kako sam ih rekla mami nakon čitanja. Sjedili smo za ručkom i ja sam samo rekla:
“Pročitala sam knjigu koja me ne pušta nikako i koju bi trebali pročitati svi ljudi bar sa Balkana, ako već ne mogu svi na svijetu”.
Zaista to mislim i ovo je prvi put da sam ja za neku knjigu pomislila da bi trebala biti dio obavezne literature za sve.
Filip David je pisac o kojem ja ne trebam posebno govoriti. Ne samo da ne trebam, nego se iskreno i ne osjećam dostojnom pisanja o njemu. Ako ne znate ko je, preporučujem vam da sami pročitate nekoliko rečenica o njemu ovdje http://www.laguna.rs/a329_autor_filip_david_laguna.html
Knjiga “Kuća sećanja i zaborava” govori o četiri prijatelja i njihovim životima nakon Holokausta. Međutim, ovo nije samo priča o Holokaustu. Pisac kroz priče njih četvorice priča o zlu, o sjećanju i zaboravu, o životu i bolu. Svojim rečenicama i pitanjima koje postavlja kroz svoje likove i vas navodi da se pitate i da razmišljate.
“Zašto postoji čovek” – jedno od pitanja iz knjige koje ja postavim sebi bar nekoliko puta dnevno, gledajući svijet i dešavanja oko sebe.
“Razumeti, znači i opravdati. Trebalo bi izmisliti novi jezik kad se razgovara o zlu, jer se ovim našim načinom govora i razmišljanja dubina zla ne može iskazati” – rečenica nakon kojih sam zatvorila knjigu i dugo razmišljala o njima.
Dio knjige u kojem Albert Vajs dobije priliku da bira sjećanje ili zaborav će vas natjerati da i sami razmišljate o tome šta biste uradili. Da li izabrati sjećanje u kojem se nalazi sve lijepo iz života, ali i sav bol i patnja koju ste doživjeli ili zaborav koji nosi olakšanje ali i gubitak i onog lijepog.
“Šta nam u svemu što smo proživeli nedostaje? Nešto jako važno, za čim tragamo, uzalud tragamo. Nedostaje smisao našeg stradanja. A zlo upravo svemu čega se dotakne oduzima smisao“
Ovaj roman takođe nije samo priča o Holokaustu, nego o svim žrtvama nevinih stradanja. Zlo, bol i patnja su univerzalni, bez obzira na vrijeme i okolnosti u kojima su nastali.
Sve ove teške teme su napisane tako da vam ipak neće biti teško čitati o njima. Filip David je vrhunski pisac i svaka njegova rečenica je malo remek djelo. Potpuno mi je jasno zašto je ova knjiga dobila Ninovu nagradu za 2014. godinu.
Ja ću je pročitati još jednom, prije nego je poklonim nekom dalje. A vas pozivam da u komentarima napišete zašto biste je voljeli pročitati. Jedan komentar ću izabrati i nagraditi knjigom, kao i do sada.
Komentare pišite ispod ovog teksta do subote (9.5.) u 12 sati. Ja ću na osnovu komentara odabrati osobu kojoj ću knjigu poslati (a možda bude sreće i lično uručiti).
Za sve ostale koje zanima knjiga – Lagunine knjige se mogu kupiti u knjižarama Kultura u Banja Luci, Tuzli i Sarajevu. Takođe, knjige mogu da se kupe i preko sajtova www.laguna.rs i www.delfi.rs
Radujem se citanju ove knjige!
S obzirom da sam jednom grupom svojih tekstova izgradio reputaciju “neznabošca” često me pitaju u šta ja to vjerujem. Refleksno već godinama dajem isti odgovor na to pitanje – “Vjerujem u čovjeka”, a onda ti napišeš u svom tekstu “Zašto postoji čovjek”.
Ukoliko postoji samo mala vjerovatnoća da ću ovom knjigom doći bar na korak bliže tom odgovoru i uzevši u obzir da je knjiga na tebe ostavila tako snažan utisak, to su dva više nego dovoljna razloga da je pročitam.
Hvala na tekstu Hana!
Verujem u tvoje preporuke.
Jedva čekam da dođem do knjige i da je pročitam.
Hvala!
Propustila sam sajam u Sarajevu i cekam sajam u Tuzi, a do tada bi mi dobro došlo nešto za čitanje… nikad necu prestat igrat Vašu igru i ovaj mali natjecaj za blagom, jednom ga možda i osvojim, lijep pozdrav!!!
“Knjiga je poput bašte u džepu.”- kradem malo od kineske mudrosti i nadam se da sam ovaj put ja sretni dobitnik.
Veselilo bi me kada bih mogla da dobijem ovu knjigu. Iskreno vjerujem tvojoj preporuci.
Izaberi mene! Izaberi mene!
Nadam se da ću jednog lepog dana otvoriti ovu knjigu i videti u njoj tvoj rukopis; ovako –
http://payload.cargocollective.com/1/0/573/251925/thomas_Post_3.jpg
Baš danas i ja u mom blog postu spomenuh ovu knjigu. Pročitala sam je za dva dana. Jednostavno nisam je mogla ispustiti iz ruku dok je nisam pročitala.
Pošto je već imam i pročitala sam je, ne ulazim u krug takmičara :):)
U poslednje vreme citam uglavnom knjige u pdf-u. Hocu novu knjigu, ne iz biblioteke, koja jos mirise na stamparsku boju i o cije ivice mozes da se posijeces, ima neceg romanticnog u tim posjekotinama od papira, fizicki dokaz traga na dusi :) Nemam neki posebno pametan komentar, samo zelim knjigu i sigurna sam, koga god da izaberes, da je to knjiga sama izabrala gde zeli da ide i s kim da se upozna, nema greske :)
LP
Da, želim knjigu. Zato što … nemam iskustvo Holokausta, ali imam logorsko iz ovog rata, u BiH. Voljela bih znati više, na način FIlipa Davida, i o boli Holokausta. Hvala, Hana!
Hvala svima na divnim komentarima. Meni je opet žao što nemam 10 knjiga da svima dam po jednu i da mi duša i srce budu mirni.
I danas sam primijenila metod slučajnog odabira – “kolo sreće” koje je ovaj put bilo naklonjeno Selmi Jusufović.
Čestitam, Selma. A potrudiću se da uskoro ponovo obezbijedim neke knjige na poklon.