Autor: Hana Kazazović

Ne sjećam se sad ni šta je presudilo da na spisak pri naručivanju knjiga iz Lagune stavim “Povratak” Maje Trifunović, ali znam da mi je sad baš drago da sam to uradila jer dugo neku knjigu nisam čitala sa takvim uživanjem.

Znate one knjige u kojima uživate od prve i u svakoj rečenici, jer autorica tako lijepo pripovijeda da vam više nije važno to o čemu piše, nego ste zaljubljeni u način na koji to radi?

Takav je njen stil i ima toliko nekih poredjenja na koja sam povikala “Pa kako joj je samo to palo na pamet?!” da prosto sad ne znam šta da vam odaberem i prepišem ovdje da vidite na šta mislim.

U knjizi se govori o odrastanju, od dječijih dana pa do odraslosti. U knjizi se govori o porodici, ljubavi, životu, padovima, bolu, razočarenjima, odnosno o svemu onome što život jeste. I sve to bez patetike i pretjerivanja, a uz puno emocija.

A ja uvijek potpuno odlijepim kad neko zna pisati o velikim emocijama bez patetike. Valjda zato što ja ne znam, pa mi to dodje kao neka super moć.

Majine likove ćete zavoljeti. Sad nešto kontam, nema tu nijedan lik koji vam neće biti drag. Odnosno, sve dok ih voli glavna junakinja voljećete ih i vi. U stvari, činiće vam se da ste i vi sastavni dio knjige i tog njenog života i zato je dobro što nema patetike. Žuljala bi vas, a ovako će vam biti ugodno.

Kad bi postojala škola u kojoj bi se moglo naučiti da pišeš kao Maja – ja bih je odmah upisala. Ovako mi ostaje da na spisak želja za čitanje dodam i njene ostale dvije knjige, jer ovu koju imam poklanjam nekom od vas.

Ako volite životne priče pune emocija ovo je knjiga za vas. Jedan primjerak imam na poklon, pa pišite komentar ako ga želite.

Komentare pišite ispod ovog teksta do petka (26.8.) u 12 sati. Ja ću na osnovu komentara odabrati osobu kojoj ću knjigu poslati (a možda bude sreće i lično uručiti).

Za sve ostale koje zanima knjiga – Lagunine knjige se mogu kupiti u knjižarama Kultura u Banja Luci, Tuzli i Sarajevu. Takođe, knjige mogu da se kupe i preko sajtova www.laguna.rs iwww.delfi.rs

*** CITATI IZ KNJIGE ***

Poželela sam da se priča tu završi. Ko može da pobegne kad roditelj počne da mu se poverava, neka beži koliko ga noge nose. Majka inače nije priznavala ni da je muči glavobolja, a sad je bila na putu da mi otvori srce kao biblioteku – ulaz slobodan, bibliotekarka će vas povesti u obilazak tomova dosad nedostupnih javnosti. Da sam htela da mi otvara srce, rodila bih ja nju, a ne ona mene. Očigledno je bila rešena da me upozna s celokupnim bibliotečkim fondom. Prikovala me je parfeom za stolicu.

Moje prvo radno mesto bilo je u poreskoj upravi. Lovila sam preduzetnike koji ne plaćaju na vreme porez i na to skretala pažnju nadležnima, koji su potom prestupnicima slali opomene. Opomene su bile štampane na praistorijskom štampaču i bile tako blede da je nemali broj neplatiša verovatno završio s pozivom na sud jer nisu mogli da pročitaju šta u opomeni piše.

Skinuo je dokolenice, otkrivši stopala i cevanice blistavobele u odnosu na ostatak zaprašenog tela; izgledao je kao da ga je neko obrisao gumicom od kolena naniže.

Naš brak je, medjutim, ostao uklešten u posebnom klimatskom pojasu, s naglim i nepredvidljivim promenama temperature i pritiska. Nemilosrdne nalete zime po pravilu sam dočekivala bez odgovarajuće preobuke, odavno stekavši naviku da se po ljubavi švrćkam gola i bosa.

povratak zadnja