“PR” Aleksandra Ilića – roman koji te natjera da razmisliš o ljubavi u vrijeme interneta

Autor: Hana Kazazović

Knjigu  “PR” autora Aleksandra Ilića sam poželila pročitati još davno kad je izašla, ali nisam imala priliku. Zato sam se jako obradovala kad mi je stigla iz Lagune. Naime, firma u kojoj radim se bavi PR-om (Public Relations, Odnosi s javnošću) i ta skraćenica mi je zadnjih nekoliko godina sastavni dio života.

E sad, to što sam ja propustila da na koricama knjige piše da je u pitanju ljubavni roman, se pokazalo kao super stvar. Zaista, knjiga nije ono što sam očekivala, mada nemam tačnu definiciju toga šta sam očekivala. Puno je više od toga.

Zabavna je – čita se brzo i jedina je mana što ćete je teško ispustiti iz ruku kad krenete sa čitanjem. Tako je bilo u mom slučaju – nestala sam iz života na par sati dok je nisam završila, ignorišući sve obaveze, pa čak i lijepo vrijeme koje je mamilo napolje.

Međutim, ovo nije klasični ljubavni roman, iako prati priču – vezu između troje ljudi. Ta priča je oslonac oko kojeg je ispletena analiza vremena u kojem danas živimo.

Iskreno, na momente mi je bilo smiješno čitati kako glavni lik provjerava svoje profile na društvenim mrežama i kako gradi odnose sa ljudima na njima. Onda sam prepoznala nešto od toga kod sebe, odnosno kod mnogih koje znam. Tad mi je prestalo biti smiješno i počela sam se pitati koliko smo postali ovisni i koliko više ne možemo živjeti bez stalnog logovanja na mreže, provjeravanja statusa prijatelja, brojanja lajkova na ono što sami objavimo i sl.

Ljubavna priča u knjizi je dobra ravnoteža virtuelnom svijetu zato što je potpuno stvarna i neopterećena online okruženjem. Taman da upotpuni teme za razmišljanje koje će vam se sigurno pokrenuti u glavi nakon čitanja.

Jer, to se meni desilo nakon što sam zaklopila korice. Danima mi se vraćaju stvari koje sam pročitala, da ne pominjem koliko sam puta zastala u momentu kad sam krenula da otvorim neku od aplikacija na telefonu. Počela sam pažljivije gledati oko sebe, tražeći u ljudima tragove offline života i čudeći se onima koji nemaju profile na društvenim mrežama. Posebno onima koji ih imaju, a uspijevaju da sjede satima sa tobom ne pomišljajući da pogledaju u telefon i prebroje notifikacije.

Dobre knjige su meni one koje te ne napuštaju nakon čitanja, one koje u tebi ostave trag i kojih se često sjetiš. „PR“ je upravo takva knjiga – mislićete o njoj još dugo nakon čitanja, bez obzira da li imate dodira sa odnosima s javnošću u svom životu. Jer u suštini, društvene mreže su naš lični PR, bez obzira čime se bavimo.

U svakom slučaju – neko od vas ima priliku da dobije ovu knjigu tako što će ispod ovog teksta napisati komentar do subote (25.4.) u 12 sati. Ja ću na osnovu komentara odabrati osobu kojoj ću knjigu poslati (a možda bude sreće i lično uručiti).

Za sve ostale koje zanima knjiga – Lagunine knjige se mogu kupiti u knjižarama Kultura u Banja Luci, Tuzli i Sarajevu. Takođe, knjige mogu da se kupe i preko sajtova www.laguna.rs i www.delfi.rs

2015-04-16 16.12.16

2015-04-16 16.12.04

Laguna Knjige o kojima se priča
Objavu teksta podržala Laguna.rs, u skladu sa pravilnikom o reklamiranju na blogu


16 comments

  1. kakav komentar da ostavim, a da on postane razlog zbog kojeg bih dobila ovu knjigu? :)
    Da priznam da sam kao i većina ljudi evoluirala iz pećine u internet i da skoro sve socijalne kontakte održavam baš tako?
    Neki dan sam razmišljala kako bih ranije odvojila sat vremena da pozovem nekoliko brojeva i popričam, onako glasom… i da, sam skoro pa zgorženo, shvatila da ima ihi-hi vremena otkako nisam kontaktirala neke ljude koji su mi bili čak i bliski, jer su izvan ovog novog vremena i prostora… nisu virtualizovani?

    Iako je ovo sve “online”, moramo priznati da smo se tamo realno premjestili i da nam je većina kontakata jedan obični klik.

  2. Sinoć sam bila promotor jedne zbirke poezije pod nazivom “Kad tišina postane glasna”, autora Adnela Tokalića iz Kladnja. U zbirci, najveću pažnju okupirala mipjesma “Login generacija”, koja govori o nama u sajber prostoru, o svemu što smo imali odrastajući, a čega nove generacije nemaju, pomalo je nostalgična, evo nekoliko stihova iz nje:
    “Sve je nestalo
    i crno bijela lopta sa bajlakom
    i prelakirane javorove sanke
    i drmooguz i klis
    i vikorija i landa
    i gnja i žmira
    i klikeri i sandokan
    i janjinje i kupusai slanine……
    …nema više ni kahve ni sijela
    preobrazila se ova naša tijela
    ogromni zidovi između nas se grade….”
    Tako je to ukratko prkazao ovaj pjesnik, želim da pročitam kako je to Aleksandar Ilić predstavio nama običnim pojedincima koji smo dio tee globalne pojave. Zbog toga želim ovu knjigu i mislim da je moram pročitati!

  3. Čitati klasične ljubavne romane moje je veliko zadovoljstvo a upravo ova knjiga gdje glavni lik je moja velika ljubav PR (Public Relations) mora biti pročitana. Iz svake knjige izvučem neku pouku a iz ove knjige već vidim da će biti dosta pouka koje će promijeniti moj način razmišljanja, upoznati me s područjem koje me zanima i ono najvažnije naučiti ću neke stvari. “Gladna” dobrog teksta o kojem ću razmišljati prije spavanja, kojeg ću preporučivati kolegama i priča o ljubavi bez koje ne mogu živjeti na skroz drugi način. Svjesno želim da ova knjiga ostavi trag kod mene, otvori nove vidike i nauči me o novim stvarima. Jer na kraju svoju dušu i um želim hraniti nečim drugačijim. Uz ovaj PR ljubavni roman i miris turske kave želim obogatiti sebe i svoje dane jer ipak sreću čine male stvari ;-)

  4. Kada se knjiga pojavila, jedan vikend sam se namerila da odem da je kupim. Nešto me sprečilo i tako,”impuls” otide, zaboravih. Vratio se sa ovim tvojim blogpostom.
    Malo sam inertna da idem “u grad”,sve potrebno imam s moje strane Save, tako da bi ovo bila, po mene, idealna PRilika da je pročitam.
    Napisala si baš intrigantno :)

  5. Volim knjige i uživam o osjećaju koji imaju na mene-bijeg od stvarnosti. Volim i intternet,da se razumijemo. A zašto? Zato što sam zahvlaju

    1. Zahvaljujući internetu sam upoznala svog muža i zahvaljujući tim društvenim mrežama, danas sam sretna u životu. Zato bih voljela imati ovu knjigu :) I da,prsti su mi u flasterima i zato sam napravila grešku u komentarima.

  6. Volim “PR” i volim knjige koje čovjeka otave bez daha i o kojima misliš još mnogo mnogo vremena. Volim knjige offline i koje te tjeraju na neka nova razmišljanja i nove poteze u životu. I naravno pored knjige želja mi je i ta da se upoznam s tobom i da si ispunim i tu svoju želju za ovu godinu jer mi je ta treća želja bila za 2015 pa eto to bi mi bilo veliko ispunjenje želje i još uz knjigu. A tek 4 mjesec 2015 pravo vrijeme za ispunjavanje želje.

  7. Nisu zalud stari Grci govorili, da u svemu treba imati mere! Dobra strana interneta je ta da sam pre nekih 10 godina upoznao svoju (eks) dragu online na vrlo neobičan način. Loša strana je da sam takođe imao fazu u kojoj su mi se realnost i sajber svet potpuno pomešali. U jednom trenutku je sajber-svemir postao zanimljiviji! A onda sam jedne noći imao san – u “prozorima”!!! Shvatio sam da je đavo odneo šalu!

  8. Zaista volim da čitam. Iako imam profile na društvenim mrežama, nalazim vremena da to ne ugrozi moj realni život. Ne volim da čitam knjige sa monitora, volim kad miriše papir i štampa i kad se u knjizi naziru tragovi prethodnih čitalaca, s obzirom na to da knjige pozajmljujem iz biblioteke. Knjigu o kojoj pišeš nisam pročitala, do novijih naslova u biblioteci je teško doći, uvek su na čitanju kod nekog ko je bolje sreće, ali se nadam da će jednom i mene sačekati. Sada dok sam na dužem bolničkom lečenju, imam više vremena za čitanje. Hvala za preporuku i srećno svima koji konkurišu za nagradu.

  9. Veoma mi je zanimljivo razmišljati o društvenim mrežama i kao o stereotipu, onom koje nam društvo nameće, kao i mnoge druge stvari kojima robujemo, a kupujući ih postajemo samo prividno srećni, jer ubrzo uvidimo da nam ta ista stvar i nije neophodna. Postalo je “moranje” dovesti svoje telo do perfekcije, imati tašnu koju vam časopisi preporučuju, a automobili, takođe, moraju da budu što većih dimenzija… Gde li je kraj nabrajanju? I nije li sva ta trka u konzumentskom društvu postala jedna besciljna meta? Kadgod isključim internet, na samo dva dana, shvatim da sam opuštenija, jer sam bila u potpunosti posvećena porodici i realnom životu. I još nešto, da li smo spremni išta da promenimo, da našoj deci govorimo da je najvaznije posedovati lepotu, ali onu unutrašnju, koju ćeš pronaći upravo čineći ono što tebe čini ispunjenim, a ne svet oko tebe?!

  10. Nemam neki mudar komentar… Sjedim, brišem i pišem opet ništa, za nekog ko je jako rječit-čudno… Poklon se ne poklanja dalje, ali dužna sam kumi poklon za rođendan, pa je pomoć dobrodošla :)

  11. “Wake up, Neo…”

    “The Matrix has you…”

    “Follow the white rabbit.”

    “Knock, knock, Neo…”

    :-)

  12. Mislim da nisam nikad imala teži izbor i zaista sam se namučila.

    Prvo da se zahvalim svima na zaista divnim komentarima – da nisu bili svi lijepi, intrigantni i zanimljivi meni bi bilo mnogo lakše.

    Na kraju sam odlučila da ipak izbor napravim metodom slučajnog odabira, uz pomoć izvlačenja. Napisala sam imena komentatora na papiriće i izvukla jedno ime.

    To je “Lutajući opanci” – ona je osvojila knjigu “PR”!

    Svima vama hvala još jednom. Nadam se da će biti prilike da dođete do ove knjige i da je pročitate. A ja ću svakako kad god budem imala priliku poklanjati knjige na blogu :)

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

X