čitajsamnom

3 knjige i lično iskustvo za promjenu prehrambenih navika

By on August 25, 2015

Autor: Hana Kazazović

Mislim da su mi julski izazov i 3 knjige koje sam pročitala o ishrani konačno pomogli u formiranju ritma i prehrambenih navika koje mi omogućavaju da uživam u jelu i da se osjećam dobro, punom energije, te da mi sve to ne predstavlja nikakvo opterećenje.

Zanimaju vas detalji?

Julski izazov mi je pomogao da se «skinem» sa šećera i ugljikohidrata koji dolaze iz brašna i tijesta. Okrenula sam ishranu na LCHF način, o čemu možete sve pročitati na blogovima kod Maje i Anite. Jedem puno povrća, nešto manje voća, te meso i jaja.

Ono HF u skraćenici LCHF znači «high fat» i u principu to znači da ne jedem ništa sa oznakom «light». Najbanalniji primjer – ako ću uzeti mlijeko, onda će to biti ono punomasno. Ne nalijevam se mastima, iako znam povremeno pojesti kašičicu kokosovog ulja :)

Pitaju me ljudi šta jedem na primjer za doručak. Jaja, na razne načine a uz njih salatu – kupus, paradajz, miješano nešto, šta već imam kod sebe. Uz to sir, eventualno komad mesa. E sad, ovo mesa može značiti i komad salame ili čajne ili slanine. Idealno je kad to može biti nešto domaće, kvalitetno. Ja se trudim da bude tako. I da, desi se i druga polovina mjeseca kad se budžet istanji, pa onda bude i obična salama, da se ne lažemo.

Uz doručak i ručak obavezno, odmah na kraju pojedem i desert, ako imam. Šta? Sladoled od banane koji se pravi ovako. Neku voćku, dinju na primjer. Kod Miloja sam u nekom tvitu vidjela da ide jesti dinju sa slanim sirom i biberom. Da, probala sam i oduševila se i vjerujte mi da i to znam povremeno pojesti kao desert. Kad su u pitanju klasični slatkiši, pojedem i kolač koji sama napravim. Imala sam nedavno neki sa jabukama. Iako je bio sa brašnom i ne previše šećera, jela sam ga kao desert poslije obroka. Ne ogromno parče i uvijek samo jedno. Ali sam jela bez griže savjesti.

Zašto se Francuskinje ne debljaju

Knjiga – French Women Don’t Get Fat

Tu dolazimo do prve knjige koja je uticala na moje prehrambene navike, a već sam je spominjala na mom blogu. Knjiga «Zašto se Francuskinje ne debljaju» govori o osnovnim principima koje primjenjuju ove žene i ostaju vitke. Radi se o tome da one zaista uživaju u hrani i ne odriču se ničega. Jedu i hljeb, kroasane, slatkiše, sve što vole. Ali – ključ je u umjerenosti i uživanju. Uvijek jedu za stolom, polako, onda kad im je vrijeme za jelo. Ne jedu hodajući ili na brzinu. Pojedu i predjelo, glavno jelo i desert vodeći računa o količinama. Piju puno vode i puno se kreću. Posebno paze na količinu tijesta i slatkog koje unesu u organizam – ne odriču se toga ali vode računa o količini i kvalitetu. I jedu samo 3 obroka dnevno – ne grickaju ništa između.

Čitala sam ranije ovu knjigu a nedavno sam se samo podsjetila ovih principa. I odlučila da se prilagodim tome. Uvela sam pravilo da serviram sve sebi na manje tanjire i da jedem polako. Čak i kad je u pitanju supa naspem je u manju zdjelicu a ne u duboki tanjir do vrha. Prije mi se znalo desiti da nakon supe nemam mjesta ni za šta više ali sam ipak jela, naravno. Sad naspem manje, odmjerim porciju i kod glavnog jela i ne dosipam. I trudim se da jedem polako. Vodu svakako pijem inače, tako da mi to nije bio problem.

Konačno sam našla sistem i za hodanje – poslije posla, u pola 5 izađem iz kuće kao da idem kući. Hodam minimalno sat vremena, obiđem krug po gradu, kupim šta mi treba od namirnica i onda se vratim kući. Dugo mi je trebalo da nađem sistem koji mi odgovara, ali sam razmišljajući o tome koji mi je najkritičniji dio dana skontala da je to baš tad, poslije posla. Sjedim za računarom od 8 do pola 5 i onda najčešće nisam ni za šta. Mozak pun, umoran, niti mogu dalje šta čitati ili gledati, niti sam za spavanje popodne jer me ono samo dodatno umrtvi. Kad izađem i hodam, mozak se propuše, a tijelo odmori. Pređem 5-8 km, zavisno od vrućine i brzine i kad se vratim kući kao nova sam.

Ključ tela – knjiga

Ova knjiga mi je pomogla da shvatim zašto je dobro jesti 3 obroka dnevno. Pisala sam o njoj u ovom tekstu. Radi se o sistemu varenja kojem treba par sati da završi sve što treba i hranu od želudca otpremi kroz crijeva, te sve počisti kad se posao završi. Nekih 5-6 sati je optimum vremena u kojem su organi za varenje zabavljeni onim što smo unijeli u sebe. Kad jedemo 2-3 sata nakon što smo jeli, makar to bila i samo jabuka, bukvalno zaposlimo želudac dok tanko crijevo još nije završilo svoj posao. U tom slučaju organizam radi sa pojačanim kapacitetom. Ima tu još detalja, ovo je banalizovano objašnjenje, ali sam ja odlučila da probam i da u ta 3 obroka strpam i te deserte u vidu voća koje sam najčešće jela između obroka. A i Francuskinje jedu samo 3 puta :)) Par dana mi je trebalo da se naviknem, ali kad sam uhvatila ritam sad mi je lako. I da, uveče najkasnije u 9 večeram, a trudim se da to bude oko 8, tako da organizam ima 11 – 12 sati vremena da odmara od hrane i varenja, do ujutro.

Neprerađena hrana

Knjiga: Unprocessed: My City-Dwelling Year of Reclaiming Real Food

Pročitala sam i ovu knjigu. Žena je godinu dana jela samo neprocesiranu, odnosno neprerađenu hranu i opisala svoja iskustva. Knjiga je onako, nekad i previše banalna, ali je njena poenta važna.

Poenta je da se idealna ishrana vrti oko vašeg vlastitog šporeta. To je suština – spremati sam sebi obroke od pravih namirnica – od povrća, voća i mesa koje sami kupimo. Idealno je ako su zdravi, a danas su to uglavnom oni koje nije napravila fabrika za preradu hrane. Prednost života na ovim prostorima jeste u tome što još uvijek imamo prilično izbora i možemo bez puno muke naći takvu hranu. Naše pijace su bogate i uvijek ima i onih tetica što donose svoje domaće proizvode.

Neobrađena hrana je sve ono što nije u kesicama, konzervama i sl. Rjeđe postoji kombinacija zdravo i «prošlo kroz fabriku». Sve što prođe kroz industriju ima cilj povećanje profita. Tako imamo ogromne količine «hrane» koja je jeftina i da, nekad smo primorani da je kupujemo jer su nam budžeti nikakvi. Međutim, dobra stvar je da vam normalne i zdrave hrane treba manje da se najedete. Kad se skinete sa vještačkih pojačivača ukusa, velike količine šećera i gomile tijesta, ješćete manje. Zato je dobro voditi računa o tome šta i kako jesti.

Eto, tako ja. Pri tome moram još jednom naglasiti – ja sam prilično neaktivna osoba. Osim tih šetnji od maksimalno 8 km dnevno, uglavnom sjedim i ili malo radim yogu. Naravno da ćete ukoliko idete u teretanu ili vozite bicikl jesti više i češće.

Ali ono što svakako možete primijeniti iz ovog teksta i što je ujedno i njegova poenta jeste stavljanje vaše ishrane pod vašu kontrolu. A to znači da vodite računa o tome šta, kad i koliko unosite u sebe. Ako je to i super kremasti, čokoladni kolač, nemojte ga pojesti u neznanju pred TV-om. Sjedite i koncentrišite se na njega, uživajući u potpunosti u svakom zalogaju. I pojedite jedan.

Hrana je previše dobra i ukusna da joj se ne bismo posvetili svim svojim čulima i u potpunosti, onda kad jedemo. A mi smo previše važni da bismo u sebe unosili smeće.


About Cyber Bosanka

Blogerica - Cyber Bosanka Zaljubljenik u internet i društvene mreže. Radoznala i uvijek raspoložena za lično usavršavanje. Životni moto - Budi otvorenog uma. Ne radi drugima ono što ne želiš da drugi rade tebi.

8 Comments

  1. CaraDara

    August 25, 2015 at 11:18 am

    Ja sam tebi rekla da ti mene na svakakva zla navlačiš pa tako i na ovo. No pie july nije uspješno prošao početkom avgusta, ali od tada pazim. Sad pokušavam baš to što kažeš – malo više kontrole da uvedem pa ćemo da vidimo. Knjige djeluju interesantne, valjda ću ih jedne godine pročitati.

    • Cyber Bosanka

      August 25, 2015 at 11:24 am

      Upravo ta kontrola je ključna. A i ja sam juče pojela lepinu :D
      Knjige će čekati dok djeca narastu, samo polako :)

  2. Snežana-Nena

    August 25, 2015 at 11:23 am

    Hvala!
    Uvek nam preporučuješ toliko dobrih stvari.

    Moram dodati još nešto, a nema veze s tekstom.
    Ako ne voliš blogerske igrice ne moraš učestvovati, ali ja sam te tagovala i bila bi mi čast da učestvuješ. Naći ćeš igricu na mom blogu.
    Hvala!

  3. miro

    August 25, 2015 at 2:36 pm

    Najgore je ono, da se nebaci, pa te one 2-3 kasike vise bas kostaju.

    • Cyber Bosanka

      August 25, 2015 at 2:50 pm

      E baš to :) Ali pazim da mi se to ne dešava koliko god mogu.

  4. Klasična Štreberka

    September 2, 2015 at 1:38 pm

    Kao i obično odličan ti je tekst. Jasno sve, pisano jednostavnim jezikom. Volim to. Meni se inače čude što ja svaki dan kuvam, nekad preskočim kad imam ručak od juče, ali kuvam gotovo svaki dan. Moram da kuvam zbog djece, a i volim. Nisu to sad neka fenomenalna jela, ali sve dok se dva probirljiva člana porodice ne žale i jedu meni je to znak da nešto ipak činim kako treba. Sreća mi je pa kod roditelja imam baštu sa svim povrćem koje mi je potrebno. A mlijeko i mliječne proizvode kupujem kod tetke koja ima kravu :)
    Ja bih samo još nešto dodala, ja nikada ne kupujem voće i povrće ukoliko mu tad nije sezona, dakle ništa paprike i paradajz u januaru, otprilike to mi je kao neka parola.
    Što se tiče doručka ja isto kombinujem jaja sa svim i svačim, poslednjih dana na maslacu malo propržim praziluk pa dodam umućeno jaje i onda preko svga toga narendam malo sira, to mi je njamiiii

    • Cyber Bosanka

      September 2, 2015 at 1:46 pm

      Pa da, super je što si ovo napisala za sezonske proizvode. To konkretno Mirela baš spominje u knjizi, a ja zabporavih istaći. Ja kupujem na pijaci, pa tako i pratim sezonu, jer se ježim od kupovine povrća i voća u trgovinama nekako. A i smotana sam za ono samostalno vaganje :D
      Dobro si me podsjetila na prasu, nisam je odavno jela a mogla bih baš :)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *