Autorica: Hana Kazazović
Čitajući mjesečni newsletter moje drage kolegice blogerice Puella Sole i razmišljajući o tome šta najviše volim u tom njenom pisanju, dobijem ideju za ovaj tekst. Jer iskreno, ja baš volim pročitati šta neki ljudi koje pratim čitaju i/ili preporučuju i baš volim zaviriti na Goodreads. Na svom profilu tamo redovno zabilježim utiske, ali ipak je blog meni moja prva “kuća” i zato odlučih da uvedem i ovu rubriku – osvrt na knjige koje sam pročitala u proteklom mjesecu. Možda nekom posluži kao inpiracija. Ja svakako za svoju evidenciju od 2013. zapišem svaku koju pročitam za sebe uz kratku napomenu o čemu se radi i utisak, tako da će ovo biti neka slična, samo javna varijanta.
U maju sam pročitala 6 knjiga i to je ukupno u 2019. 26 do sada.
1. Sahib: impresije iz depresije – Nenad Veličković
U svoj tefter sam zapisala: Opet me Veličković oduševio i opet želim svima preporučiti da pročitaju ovu knjigu. Ovo je roman u kojem je kroz pisma stranca na radu u BiH (koja on piše svom momku u Engleskoj) opisao sve apsurde i probleme našeg društva. Sve ono što većini nas zasmeta svako malo ali i ono na šta smo navikli pa to više i ne gledamo kao blesavo ili ne baš normalno. Odlična knjiga!
Knjigu sam našla u biblioteci.
2. Otac moje kćeri – Nenad Veličković
Nakon što sam na Instagramu podijelila utiske o Sahibu, dobijem preporuku i za ovu knjigu. Pročitala i dopala mi se, ali ipak ide iza “Sahiba”. O njoj zapisah: O kćerki i braku koji je umro, o odnosu prema ženama, o ljubavi prema porodici i odnosima inače.
3. Pola čovjek, pola bog – Nihad Softić
Ovo je knjiga koju sam takođe čitala iz biblioteke i to sam je jedva uganjala. Zainteresovala sam se za nju nakon priče o “Fuck Up Nights” jer je Nihad Softić bio jedan od govornika. On je imao veliku firmu sa preko 500 zaposlenih, a onda je sve to propalo i ostao je bez svega. Knjiga je o tome kako se izborio sa tim i kako je sve prevazišao, o pronalaženju sebe, o depresiji i o svemu što je morao pospremiti kod sebe da bi opstao. Nije napisana savršeno ali su stvari koje sam u njoj pročitala zanimljive.
4. Kaleidoskop – Zoran Žmirić
Knjiga o kojoj sam napisala i tekst (link u naslovu). A sebi sam zabilježila “Priče o svemu, one koje te nasmiju, rastuže, prenesu poruku ili pouku. Veoma mi se dopala.” Preporučujem svakako!
5. Sapiens: Kratka istorija čovječanstva – Yuval Noah Harari
Volim kad ljudi o komplikovanim stvarima pišu jednostavno i razumljivim jezikom. Yuval piše baš tako i zaista je ova knjiga ostavila veliki utisak na mene. O nastanku svijeta i ljudi, o svemu što smo prošli i o tome kuda idemo. Ima tu puno filozofije, pitanja koja te tjeraju na razmišljanje i šta znam, da se mene pita, ja bih je uvela u srednje škole bar da djeci na vrijeme skrenem pažnju na bitne stvari.
6. Rat je mrtav, živio rat – Ed Vulliamy
Jedna od onih koje ću dugo pamtiti. Takođe sam je našla u biblioteci, ali je Buybookovo izdanje pa se može lako naći i za kupiti. Na Goodreadsu sam napisala: Knjiga koju sam dugo željela pročitati, iako sam znala da je ono o čemu govori teško za čitanje. Ipak, nisam je ispuštala iz ruku gledajući da svaki slobodan trenutak iskoristim za čitanje.
Važna mi je zbog dvije stvari. Jedna je ta što je napisao novinar koji me podsjetio na sve ono što novinar jeste i zbog čega je važan. On je, zajedno sa kolegicom u avgustu 1992. godine otkrio postojanje logora Omarska i na taj način uticao na sve ono što se dalje sa tim mjestom dešavalo. Ed je takođe bio i svjedok na nekoliko suđenja u Hagu, pa je i time izazvao neke dileme. Mnoge kolege su smatrale da je time narušio pravilo neutralnosti koju kao novinar treba imati. A on opet ima tezu koja kaže da u odnosu prema žrtvi ne možeš imati neutralnost.
Druga važna stvar je što je pisao o ljudima koji su logore preživjeli i o njihovim životima decenijama kasnije. O svemu što nose u sebi i o svemu sa čim se suočavaju. Dijele se na one koji su teško sve podnijeli odmah i na one koje je “stiglo” 2 decenije kasnije. Dijele se i na one koji o tome pričaju i na one koji preživljavaju držeći zatvorenim sve to u sebi. I toliko je sve dobro napisao da tu težinu ne osjetite i da vam svi ljudi o kojima piše postanu bliski.
Važna knjiga koju bi trebali mnogi pročitati, a znam da neće, nažalost.
To je bio moj maj. Šta sam sve pročitala u 2019. možete vidjeti i ovdje na linku Pročitane knjige 2019. Ne znam čime početi juni, dilema mi je Homo Deus, takođe Yuval Noah Harari ili neka od domaćih poput “Crnog pupoljka” Ninoslava Mitrovića.
