Moja prva promotivna kampanja i web stranica

Već sam pisala o tome kako sam počela sa privatnim biznisom. Nakon završene više škole mislila sam da imam dovoljno znanja koja će mi pomoći u tome da opstanem na tržištu. Naučila sam ja na fakultetu svašta o marketingu, menadžmentu i mnogim drugim stvarima koje su mi manje – više pomogle da skontam šta ja to uopšte radim. Ali ako bi me neko pitao koja mi je lekcija najkorisnija onda bi to bila jedna koja kaže da je potrebno minimum 5 godina da bi se jedan biznis (posao) ustabilio i stao na svoje noge. A za svih tih 5 godina je on u stvari kao mala beba (kasnije dijete) koje stalno kaki, piški, traži pelene, hranu, držanje za ruku, maženje, paženje i ostalo.

Profesor čijeg se ja imena uopšte ne sjećam (ne znam zašto jer je bio super) nam je objasnio da su ova hrana i pelene obrtni kapital koji mladom biznisu treba stalno. U prevodu – stalno trebate neka ulaganja na koja u početku i ne mislite jer i ne znate šta vam sve treba. A ono “kaki i piški” su troškovi koje stalno imate, te sva silna nerviranja i živci koje po pravilu mnogo gubite, bar u početku dok ne naučite da se ne valja nervirati baš zbog svega.

Ta lekcija je bitna zbog toga što ja evo i dan danas oko sebe gledam stalno firme, lokale, trgovine koje se otvore pa se nakon par mjeseci zatvore. Kod njih je vjerovatno problem što nisu načisto sa razlogom svog otvaranja. A mnogi valjda, nakon što se ne obogate za tri mjeseca, skontaju da to nije ono što su htjeli. U svakom slučaju, najvažnija lekcija bi trebala da glasi – strpljenja. Pored znanja, naravno.

I tako sam se našla na početku, spremna na mnogo rada i truda. I prvo je pala odluka da se nekako izreklamiramo. Kao i svi mali privatnici i mi smo imali jako ograničen budžet za promociju. Pa sam onda sjela za računar i napravila letke na A6 formatu, crno bijele, naravno. Isprintali smo na svijetlo zelenom papiru 100 letaka koje smo ubacili u koverte i podijelili po gradu. Prije toga smo napravili spisak ljudi, većinom firmi i nekih malo većih kafana i ugostitelja, te smo na svaku kovertu napisali naziv objekta, ime direktora/vlasnika i adresu. U jednoj od lekcija na fakultetu smo učili da je dobar procenat odgovora na takvu vrstu pošte 2%. ISTINA JE! Nama su nakon toga u radnju došla dvojica klijenata koji su dobili letak, i naravno potvrdili nam da su došli zbog letka. Tačnije zbog toga što im trebaju naše usluge koje smo naveli da radimo. Sa njima smo ostvarili saradnju koja je uspješno trajala (i traje) godinama.

Ovo uopšte nije moja preporuka za promociju, samo sam navela šta smo mi uradili uz ograničena sredstva (i to 2001. godine). Znam da je i od preostalih 98 letaka bilo koristi u smislu da su ljudi pročitali to što smo napisali pa su znali za nas što je olakšalo komuniciranje u budućnosti. U svakom slučaju se mora od nečeg početi. A tad je mnogo efektnije uložiti nešto vremena pa razmisliti o tome kako i kome se obratiti. Bilo bi bespotrebno da smo letke dijelili svima. Umjesto toga smo ciljano odabrali male poduzetnike u gradu za koje smo znali da koriste i da im treba sve ono što smo im mogli ponuditi.

Što se tiče dalje promocije moram priznati da nismo puno toga uradili. Uglavnom smo se dalje oslanjali na “word of mouth” koji je igrom slučaja dobro radio za nas. Činjenica, odmah smo sve printane materijale uradili sa našim logom (vizit karte, memorandume, račune), nabavili iste majice i na njih odštampali logo, na telefon se od prvog dana javljali sa “Kroki, izvolite” i sl. Nakon nekog vremena je došlo vrijeme da uradimo i web stranicu, a kako je to tad bilo skupo jer je samo nekoliko ljudi radilo iste, ja sam kupila upila knjigu Dreamwaver i naučila kako skuckati kakav-takav website. Kako je ispalo možete pogledati na www.kroki.ba, kolege je i danas koriste ali uskoro im radim novu. I ne na isti način jer sam u međuvremenu sve zaboravila a postala odana WordPress-u.

Naravno, posebna je tema koliko je ta ista web stranica pomogla u poslu i koliko nas je ljudi kontaktiralo pronašavši nas na internetu. A to je sve bilo prije nego što je Mark Zukerberg napravio Facebook i tako omogućio mnogim malim poduzetnicima da na jednostavan način promovišu svoj biznis. Koliko to kvalitetno rade? I o tome ne bih ovaj put.

P.S. Logo Kroki koji možete vidjeti na web stranici www.kroki.ba (a i ovdje u postu) sam danima lično crtala pokušavajući da od slova “kroki” napravim krokodila. Meni se lično jako sviđa rezultat.

6 comments

  1. Heh,dali je tih godina i bilo potrebe za web stranicom,kada je malo naroda imalo pristup  internetu. :D A danas je to druga prica.
    Koliko vidim u ponudi su i majice s natpisima,i samo pogledam u regiji koliko je sajtova sto nude online kupovinu majica,zapitam se zasto tako nesto ne bi bilo i u nas.
    Meni se bas neda da “skockam” jednu za moju firmu :D Iako se bavim gradjevinom(moler),treba imati svoju prezentaciju na webu.
     
     

    1. @Branko: Pa dobro, nije bas to bilo toliko davno :) , te neke 2002 – 2003.

      A sto se tice te online kupovine majica, meni je super ovo sto radi vizioshop, i mislim da ako to radis trebas raditi bas tako – na veliko i profesionalno. Imam u planu nesto ponuditi i na http://www.dzungla.ba, samo o tom po tom :)

      I ti ako budes “kockao” za sebe majice pokusaj napraviti nesto originalno. Ako treba pomoc – zovi slobodno ;)

  2. Bio sam na sajtu (jednom i drugom) , fb i twiteru – jedino što ne mogu baš sve da dovedem u vezu (da li je sve to ista firma ?) U svakom slučaju: vidi se aktivnost i razvoj, energija… Ako je sve (koliko mogu da “provalim”) 8-9 godina staro, mislim da si na pragu nekih krupnih odluka i zaokreta. Samo hrabro! Može da zvuči paradoksalno, ali što su vremena gora, šanse za uspeh su veće. Sada treba delovati (kada svi čekaju da vide šta će biti) Imaš kakvu-takvu osnovu za skok.  A misliš da pobediš u trci, treba “uleteti u pucanj”. Polećemo!

    1. @Miodrag: jesam malo zbrkala sve, je li tako? u sustini, ja sam trenutno samo Dzungla i Zenica-Online, naravno Cyber Bosanka. Kroki je bio moj pocetak i jedno lijepo iskustvo koje me naucilo mnogo cemu. Sto se tice krupnih odluka i zaokreta, to mi svakodnevnica skoro. Salim se, ali nekako se uvijek okrecem i vodim za interesovanjima, mrvicu po mrvicu ili korak po korak. Evo, napravili smo i neku vrstu gradskog portala koji polako ozivljavamo i udahnjujemo mu zivot, a kako mi se jako svidja uloga u svemu tome cini mi se da sam otkrila jedan novi pravac. U svakom slucaju, opet i ponovo citam “Bogati otac, siromasni otac” i iznova se pronalazim u svemu, tako da…

  3. Sam svoj učitelj, ha ;)
    U pravu je Miodrag, što je gore- to je bolje ;)
    Danas je najskuplja roba ona koje najmanje ima na tržištu- optimizam. Ko to ponudi, taj će da zgrne mnogo više od novca ;)
    pozzz

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

X