Zuko Džumhur: Pisma sa Neretve – Voljena rijeka

Autorica: Hana Kazazović

Nakon posjete Konjicu pročitala sam 6 knjiga Zuke Džumhura, iz edicije “Izabrana djela”. Ima ih 7 inače, ali u biblioteci nemaju onu jednu, ali nema ni veze. Uglavnom, sve su mi se dopale, ali mi je “Adakale” najbolja i najdraža jer u njoj Zuko najviše piše o našim krajevima. Ima tu priča o Sarajevu, Mostaru, o Cetinju i Herceg Novom.

Ali najvažnije i najljepše od svega je odjeljak “Pisma sa Neretve” i u njoj priča – Voljena rijeka.

Mislila sam da je Bekim Sejranović napisao najljepšu priču o rijeci pišući o Savi.  Taj njegov opis mi se dopao toliko da sam ga pročitala u videu ovdje.

Međutim, ova Zukina me ostavila bez teksta. Predivna je njegova Neretva, opisana od izvora pa sve do ušća, sa svim naseljima i pritokama i životom koji raste uz nju. Toliko je lijepa da sam svoje oduševljenje podijelila na Facebook stranici, a onda mi je Dinana napisala da bi bilo lijepo da to i pročitam.

I evo jesam. Dugačko je jer je priča duga, kao i Neretva. Pisana je inače za brošuru o Hercegovini i Neretvi.

Ali eto, ako među vama ima onih koji vole ovakve priče, Zuku ili Neretvu, možda će vam prijati da je poslušate.

Knjigu svakako preporučujem, odnosno sve njegove :)


 — — 

4 comments

  1. Draga Hana.

    Čitam vaš blog, skoro redovno, pa mislim, oko dve godine. Odavno želim da vam nešto napišem, ali nikako se ne da. Ali sada kada ste objavili ovaj post o Zuki Džumhuru, morao sam. Znate ja sam rođen odavno, u bivšoj Jugoslaviji, pa iako više ne pripadamo istoj zemlji ( iz Beograda sam) za men je Bosna, kao i ostali deo bivše zemlje, deo mog bića, mog odrastanja, moje prošlosti, tako da je još doživljavam kao svoju. O Zuki Džumhuru se ne može ukratko. Radi se o svojevrsnom geniju i boemu, čoveku koji je bio živa enciklopedija znanja i koji je imao toliko široki duh da se nije mogao zaustaviti samo na pisanju, zapravo njega je najviše zanimalo lutanje i priče. Kakve je on priče znao da ispriča , to je tek za maštu. Sam njegov život je posebna priča. I sam sam bio savremenik, kao već momak, njegovih priča i putopisa na televiziji. On je bio tako širok duh, da se ne može staviti u jedan tekst, ma ni u dva. Jako me je dirnulo što vam se sviđaju njegove knjige i što ste ga izvukli iz naftlina. Ljudi bi trebalo da se ponovo upoznaju sa takvim dušama. E sad, hteo sam da vam ukažem na jednu knjigu( jer i moj život je oivičen knjigama kao vaš) koju bih vam toplo preporučio. Knjiga se zove: ” Zelena čoja Montenegra”, pisao je pokojni Momo Kapor. To je jedna od mojih najdražih knjiga, Mominih. U njoj je data jedna priča koju je zabeležio Zuko, priča je izuzetna, kao legenda, ali je sve u njoj, u stvari, omaž životu Zuke Džumhura . Slike njihovog druženja i prijateljevanja, maštanja i opijanja, gde je dat, po meni najlepši opis Zuke Džumhura i njegovog života. Ako je imate, jako mi je drago, a ako je nemate, javite pa ćemo se snaći. Knjiga datira od pre 30-ak godina, pa ju je, možda, teško naći. Kada god sam čitao sa koliko ljubavi i poštovanja je Momo pisao o Zuki suze su mi same išle niz lice. Ovoliko od mene za ovaj put. Srdačan pozdrav. od Zorana Mirkovića.

    1. Dragi Zorane,
      hvala vam puno na javljanju. Iako više ne pripadamo istoj zemlji, rođeni smo u istoj i meni je to nekako dovoljno jaka poveznica :)
      Sve što ste napisali o Zuki je upravo ono što i sama mislim. Sve se nadam da će ponovo na televiziji reprizirati njegove emisije jer bih ih voljela pogledati. Nažalost nisam bila dovoljno zrela da ih razumijem ranije kad su emitovane.
      A divim mu se i nepresušan je izvor inspiracije.
      Sad sam gledala i na spisku kod nas nemaju knjigu koju ste spomenuli. Pogledaću još kod nekih ljudi pa se nadam da ću je pronaći. Nekako vjerujem da ću imati priliku da je pročitam.
      Srdačan pozdrav iz Zenice
      Hana

      1. Draga Hana!

        Iznenadio sam se brzom odgovoru, drago mi je zbog toga. Mnogo toga nas povezuje zajedničkog, nas iz bivše nam zajedničke zemlje, mnogo više no razlika. Znate, kad sam davno išao vozom za Čapljinu ( gde mi je jedan drug služio vojsku) putovali smo dolinom Neretve. Nikada neću zaboraviti tu plavu boju reke, koju nikada nigde više nisam video…
        Što se Zuke tiče, reći ću vam još jedan kuriozitet, odrastao sam u Beogradu, baš preko puta džamije u kojoj je njegov otac bio muftija, iako mi tada to nije mnogo značilo, kasnije sam shvatio da je tu negde, u blizini bio i Zuko Džumhur….
        Što se repriza tiče, ko zna? Ima toga na you-tubu, mada čovek danas, treba da bude ” kodiran” da voli to. Treba da oseti takvu senzibilnost, narativnost, širinu koju poseduje, stil, treba da se divi rečenici, da voli ljude, da bi tako nešto prepoznao i divio se genijima, jer danas je sve brzo, kratko i površno, pa ko ima vremena za duže opisne tekstove, ma kakvi oni bili. Svi guglaju i traže znanje u 7 lekcija.
        Što se knjige tiče, ako ne uspete da je nađete, javite mi, nabaviću vam i poslaću vam. Biće mi drago…
        Veliki pozdrav
        Oprostite na pravopisnim greškama, jer je ovaj font suviše sitan za mene.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

X